Обмане, нокаут и позиви на линч

Уставни суд Републике Српске из Бањалуке оборио је неуставну и незакониту Одлуку о оснивању Фонда солидарноси и покушај рекетирања, а ја сам само штитио Устав, поредак и законе Републике Српске, наше Отаџбине у коју се сви кунемо. Напомињем да Одлуку није донио и потписао Уставни суд из Бакировог Сарајева, већ Џерард Селман, Додиков министар у двије Владе. Овакав потез би у нормалним државама и друштвима био окарактерисан као врхунски патриотизам, јер сам спријечио опасан преседан који би водио у анархију, и омогућавио локалним деспотима и кабадахијама да отимају и раде шта хоће. Подсјетићу да сам и прије гласања и усвајања Одлуке упозорио Луку и требињске одборнике да не могу неком на силу незаконито нешто отимати, а потом отето без икаквих правила и реда дијелити својим присталицама пред камерама дворских медија, и тако куповати наклоност грађана глумећи лажне добротворе и хуманитарце. Хуманисти не остављају сиротињу без посла и не ваде дјеци кору хљеба из уста, што је учинио Лука по преузимању власти!?                                                                 

Лаки Лучиано Петровић, кум Мико и остале вође Клана још се нису огласиле послије класичног „нокаута“ и шамарчине која ће још дуго да им одзвања у ушима. Бројало се јуче многима у општини у више наврата до 10, па 20, 30, али узалудно, нико није главу подигао. Умјесто њих хорски и истовремено огласили су се дворски портали и Лукине синекуре, које су по наређењу Клана покушале да обманама, подвалама и пребацивањем кривице на мене, некако ублаже тежак пораз. Велика кампања, галама и плач показују да им је задат велики и снажан ударац.                                                           

У најмању руку је лицемјерно и безобразно на мене неосновано пребацивати кривицу за тежак положај бројних угрожених категорија у Требињу, јер је одговорност управо на онима који су деценијама на власти, и који су се бесрамно обогатили пљачкајући грађане и правећи бројну сиротињу. Ваљда је било логично да ме неко од бивших колега, који су годинама редовно преносили моје текстове и прилоге како би добили на читаности, позове и затражи коментар, умјесто што јавно позивају народ да ме линчује. Тврдити без икаквог основа да сам ја крив што ће 1000 Требињаца остати без неке помоћи, подстеракавати људе да ме пресрећу на улици, обраћају се и траже да им компензујем изгубљено, није ништа друго него јавни позив на линч!                                                             

Буџет града Требиња износи 25 милиона марака, и лако је у њему одвојити 500 000 марака за подршку социјално-угроженим категоријама. Довољно је напоменути да је само на атлетску стазу око стадиона Леотара из градског буџета бачено милион марака, 3 пута скупље него рецимо на Кошеву, и само на овој очигледној крађи могле су се подмирити све потребе Фонда у овој години. На сулуда крпљења тунела ХЕТ је бацио 15 милиона марака, и тим новцима Фонд је у садашњем обиму могао радити несметано наредних 30 година. Дакле новаца има довољно, али за баханалије и пљачку незаситих изопачених лопова и окупатора, али не и за помоћ сиротињи и угроженим.                                                                         

Треба имати на уму да је идеја о Фонду солидарности, као и Аграрни фонд, поплочавање, видео-надзор, туризам и многе друге идеје, преузете управо из мог Програма, само што сам ја планирао легалне буџетске приходе за рад, а не рекетирање људи и привредника. Требало би питати осниваче Удружења „Бебе“ ко им је на почетку пружио помоћ, посавјетовао како да се организују, напишу Статут и крену са радом, ко је вршио медијски притисак и њихову промоцију како би добили средства за вантјелесну оплодњу? Такође би требало питати све жртве транзиције, које је власт направила сиротињом, хиљаде радника бившег Неимарства, Металца, Агрокопа или Новотекса, кога су звали, ко им је увијек притекао у помоћ и био на услузи када су се осјећали угрожено, преварено понижено, незаштићено и обесправљено? Јасно је сваком да је утихнуо глас свих обесправљених од како сам ја 2014. протјеран из Херцеговине!                                                                                   

И на крају, што се тиче локалних привредника који ће имати велику корист од моје Апелације, огромна већина њих су последњи којима би притекао у помоћ, али сам упркос свему штитио сам Устав и њихова основна права. Иако су имали лични интерес, нико од њих није смио да поднесе Апелацију и оспори Одлуку како се не би замјерили Луки и његовом Клану. Иако немам апсолутно никакав интерес нити корист од свега, урадио сам то само због правде, права, истине и институција, како би се бахатим и осионим показало да Република Српска није њихова прћија, и да не могу да раде шта хоће и како хоће.                                                                                                                       Локалним привредницима, као и већини Херцеговаца,  никада нећу заборавити чињеницу да сам био одбачен као 13 прасе, да су ми апсолутно сва врата била затворена, и да нисам могао бити ни смећар ни помоћни радник када сам „пао“ на изборима 2014. године!? НИКО није уплатио НИЈЕДНУ марку и помогао моју скромну кампању 2012. и 2014. године, да не говорим 2016. када ми је неправедно забрањено учешће. Истовремено многи приватници годинама су искориштавали моју истинољубивост, наивност, жудњу за истином и правдом,  да ме баце у ватру и на виле моћнцима како би штитио њихова права када су били оштећени и обесправљени. НИКО ме јуче није позвао и рекао ХВАЛА јер сам им у џепу оставио најмање 2,5 милиона марака, колико би им Лука отео за 4 године свог мандата.

Све ово сам урадио не због требињских приватника и привредника, част ријетким изузецима које поштујем али нећу да им помињем имена како не би имали проблема, већ због права, правде, Устава и поредка наше Отаџбине, у коју се сви заклињемо.

 

Небојша Вукановић