palpal

Obmane, nokaut i pozivi na linč

Ustavni sud Republike Srpske iz Banjaluke oborio je neustavnu i nezakonitu Odluku o osnivanju Fonda solidarnosi i pokušaj reketiranja, a ja sam samo štitio Ustav, poredak i zakone Republike Srpske, naše Otadžbine u koju se svi kunemo. Napominjem da Odluku nije donio i potpisao Ustavni sud iz Bakirovog Sarajeva, već Džerard Selman, Dodikov ministar u dvije Vlade. Ovakav potez bi u normalnim državama i društvima bio okarakterisan kao vrhunski patriotizam, jer sam spriječio opasan presedan koji bi vodio u anarhiju, i omogućavio lokalnim despotima i kabadahijama da otimaju i rade šta hoće. Podsjetiću da sam i prije glasanja i usvajanja Odluke upozorio Luku i trebinjske odbornike da ne mogu nekom na silu nezakonito nešto otimati, a potom oteto bez ikakvih pravila i reda dijeliti svojim pristalicama pred kamerama dvorskih medija, i tako kupovati naklonost građana glumeći lažne dobrotvore i humanitarce. Humanisti ne ostavljaju sirotinju bez posla i ne vade djeci koru hljeba iz usta, što je učinio Luka po preuzimanju vlasti!?                                                                 

Laki Lučiano Petrović, kum Miko i ostale vođe Klana još se nisu oglasile poslije klasičnog „nokauta“ i šamarčine koja će još dugo da im odzvanja u ušima. Brojalo se juče mnogima u opštini u više navrata do 10, pa 20, 30, ali uzaludno, niko nije glavu podigao. Umjesto njih horski i istovremeno oglasili su se dvorski portali i Lukine sinekure, koje su po naređenju Klana pokušale da obmanama, podvalama i prebacivanjem krivice na mene, nekako ublaže težak poraz. Velika kampanja, galama i plač pokazuju da im je zadat veliki i snažan udarac.                                                           

U najmanju ruku je licemjerno i bezobrazno na mene neosnovano prebacivati krivicu za težak položaj brojnih ugroženih kategorija u Trebinju, jer je odgovornost upravo na onima koji su decenijama na vlasti, i koji su se besramno obogatili pljačkajući građane i praveći brojnu sirotinju. Valjda je bilo logično da me neko od bivših kolega, koji su godinama redovno prenosili moje tekstove i priloge kako bi dobili na čitanosti, pozove i zatraži komentar, umjesto što javno pozivaju narod da me linčuje. Tvrditi bez ikakvog osnova da sam ja kriv što će 1000 Trebinjaca ostati bez neke pomoći, podsterakavati ljude da me presreću na ulici, obraćaju se i traže da im kompenzujem izgubljeno, nije ništa drugo nego javni poziv na linč!                                                             

Budžet grada Trebinja iznosi 25 miliona maraka, i lako je u njemu odvojiti 500 000 maraka za podršku socijalno-ugroženim kategorijama. Dovoljno je napomenuti da je samo na atletsku stazu oko stadiona Leotara iz gradskog budžeta bačeno milion maraka, 3 puta skuplje nego recimo na Koševu, i samo na ovoj očiglednoj krađi mogle su se podmiriti sve potrebe Fonda u ovoj godini. Na suluda krpljenja tunela HET je bacio 15 miliona maraka, i tim novcima Fond je u sadašnjem obimu mogao raditi nesmetano narednih 30 godina. Dakle novaca ima dovoljno, ali za bahanalije i pljačku nezasitih izopačenih lopova i okupatora, ali ne i za pomoć sirotinji i ugroženim.                                                                         

Treba imati na umu da je ideja o Fondu solidarnosti, kao i Agrarni fond, popločavanje, video-nadzor, turizam i mnoge druge ideje, preuzete upravo iz mog Programa, samo što sam ja planirao legalne budžetske prihode za rad, a ne reketiranje ljudi i privrednika. Trebalo bi pitati osnivače Udruženja „Bebe“ ko im je na početku pružio pomoć, posavjetovao kako da se organizuju, napišu Statut i krenu sa radom, ko je vršio medijski pritisak i njihovu promociju kako bi dobili sredstva za vantjelesnu oplodnju? Takođe bi trebalo pitati sve žrtve tranzicije, koje je vlast napravila sirotinjom, hiljade radnika bivšeg Neimarstva, Metalca, Agrokopa ili Novoteksa, koga su zvali, ko im je uvijek pritekao u pomoć i bio na usluzi kada su se osjećali ugroženo, prevareno poniženo, nezaštićeno i obespravljeno? Jasno je svakom da je utihnuo glas svih obespravljenih od kako sam ja 2014. protjeran iz Hercegovine!                                                                                   

I na kraju, što se tiče lokalnih privrednika koji će imati veliku korist od moje Apelacije, ogromna većina njih su poslednji kojima bi pritekao u pomoć, ali sam uprkos svemu štitio sam Ustav i njihova osnovna prava. Iako su imali lični interes, niko od njih nije smio da podnese Apelaciju i ospori Odluku kako se ne bi zamjerili Luki i njegovom Klanu. Iako nemam apsolutno nikakav interes niti korist od svega, uradio sam to samo zbog pravde, prava, istine i institucija, kako bi se bahatim i osionim pokazalo da Republika Srpska nije njihova prćija, i da ne mogu da rade šta hoće i kako hoće.                                                                                                                       Lokalnim privrednicima, kao i većini Hercegovaca,  nikada neću zaboraviti činjenicu da sam bio odbačen kao 13 prase, da su mi apsolutno sva vrata bila zatvorena, i da nisam mogao biti ni smećar ni pomoćni radnik kada sam „pao“ na izborima 2014. godine!? NIKO nije uplatio NIJEDNU marku i pomogao moju skromnu kampanju 2012. i 2014. godine, da ne govorim 2016. kada mi je nepravedno zabranjeno učešće. Istovremeno mnogi privatnici godinama su iskorištavali moju istinoljubivost, naivnost, žudnju za istinom i pravdom,  da me bace u vatru i na vile moćncima kako bi štitio njihova prava kada su bili oštećeni i obespravljeni. NIKO me juče nije pozvao i rekao HVALA jer sam im u džepu ostavio najmanje 2,5 miliona maraka, koliko bi im Luka oteo za 4 godine svog mandata.

Sve ovo sam uradio ne zbog trebinjskih privatnika i privrednika, čast rijetkim izuzecima koje poštujem ali neću da im pominjem imena kako ne bi imali problema, već zbog prava, pravde, Ustava i poredka naše Otadžbine, u koju se svi zaklinjemo.

 

Nebojša Vukanović