Новембар у Требињу

Почетак је новембра у Требињу, али по сунчаном и веома топлом времену за ово доба године, пуним баштама кафића, бермудама и кратким рукавима, вријеме много више подсјећа на касно прољеће него рану јесен.

    Митровдан је некад био хајдучки растанак, и у прошлости хајдуци би у ово доба година напуштали шуму, и пред зимом и снијегом склањали се код својих јатака. Иако је данас тежак зулум, велики терор и притисак власти, сличан оном из доба Турака, нажалост хајдука и устаника нема, а кад би се који и одметнуо у шуму, судећи по временским приликама у њој би остао до Светога Николе и Светог Јована. Можда би у планини савремени хајдуци и зимовали, не само због благог времена, већ што би у тешким временима потпуног моралног слома и свеопште куповине данас тешко било наћи поузданог јатака, који не би продао и издао хајдуке, одметнике и устанике.   Све се мијења, и људи и клима, па иако зима неће на небу зимовати, судећи по времену у касној јесени још дуго ћемо чекати на први снијег, а многи Требињци и даље користе лијепо вријеме да се крајем октобра и у новембру окупају на Јадрану користећи последње зраке јаког сунца у овој години.