Ниски ударци немоћних

Страх животу образ каља често, а немоћ и страх буде у људима најниже нагоне. Ниски ударци и напади на породицу су најболнији, и управо због тога режим, често из немоћи и страха, ниско и прљаво удара по недужним. Тако је јуче недостојни Григорије из Вареша преко Карађорђа Бјелаковића, коме је очито подметнут написан текст, лукиних требињских портала и РТРС-а, лансирао бесмислену конструкцију износећи увреде и тешке оптужбе на рачун мог стрица Милорада Вукановића, али и покојног доктора Владислава Турнића.                                                          

Ако постоји неко у породици на кога могу бити посебно поносан, онда је то стриц Милорад Вукановић, а то ће сигурно потврдити свако ко је имао прилику да упозна овог истински поштеног, неискварног, добронамјерног, широкогрудног и простодушног човјека. Почетком 1990. са Јованом Рашковићем оснивао је Српску демократску странку, био први и једини предсједник СДС у Дубровнику, био вођа и истински се борио за права Срба у Дубровнику. Након избијања рата, због свог рада прво је избачен са Свеучилишта, гдје је радио као универзитетски професор, потом је на његову породичну кућу у Лапада бачена бомба, да би на крају био хапшен и проживио ужасну тортуру и затвору. Он и његова шира породица проживјели су прави пакао, али није поклекао и увијек је био и остао први међу дубровачким Србима. Након рата и пензионисања, као предсједник Српског националног вијећа борио се за повратак имовине и заштиту права Срба у Дубровнику и југу Хрватске.                                                                
Са њим је у тим тешким временима пострадао и покојни др Владислав Турнић, који је на почетку рата смогао снаге и храбрости да буде предсједник Православне црквене општине Дубровника. И покојни др Турнић преживио је батињања и тортуру у ратu, о чему свједоче и покајничка писања у дубровачкој штампи и жаљење неких Дубровчана што су недужни људи, попут др Турнића, били претучени само зато што су Срби.              
Др Вукановић и др Турнић су се и након рата снажно наставили борити за права Срба и повратак имовине, између осталог и Црквене општине. Они нису могли ни замислити да ће се појавити особа попут недостојног Григорија Варешког, која ће унијети немир, смутње и раздор међу дубровачке Србе, и својим понашањем их отјерати од Цркве. Др Турнић је првобитно своју имовину, стан од 65 м2 у приземљу куће изнад Старог града, био завјештао Цркви, али када је видио шта ради Григорије Дурић поништио је тестамент и стан поклонио свом дугогодишњем пријатељу и саборцу Милораду Вукановићу, а против Григорија написао Тужбу и више писама Синоду и патријарху због штеточинског понашања.                                                           
У најмању руку је бласфемично и нељудски што сада Григорије покушава да покојног Турнића након смрти прогласи неурачунљивим, те тврди како смо га ја и Милорад омађијали и убиједили да промијени тестамент и тужи недостојног Григорија!? Његове крокодилске сузе за станом у близини Старог Града су очекиване и разумљиве, јер је очито био планирао да га одмах прода и добро уновчи као што је продао 2 000 м2 црквеног земљишта у Дубровнику, црквено земљиште вриједно 3,5 милиона на Рондоу у Мостару, или земљиште у требињској касарни, за које је лани узео 1,1 милион марака. На срећу др Турнић је на вријеме схватио ко је у ствари преварант и лажов из Вареша, па је промијенио тестамент и своју одлуку.                                                                    

Покојног др Турнића нажалост никада нисам упознао, и наравно да ја, нити било ко други, нисмо могли утицати на његову одлуку о промјени тестамента, која је донесена много прије него што сам ја писао о простору СНВ и проблемима дубровачких Срба. Покојник је као предсједник Црквене општине имао прилику да добро упозна Григорија и његове сараднике, а своја запажања о неморалним среброљубивим особама детаљно је описао у писмима патријарху и Синоду.                                                                    
Нажалост из немоћи да мени било шта одговори и парира путем писама и интелектуалних преписки, немоћни милионер Григорије окомио се на моју породицу и недужног стрица, за кога могу са пуном одговорношћу рећи да је истински велики човјек, велики интелектуалац, велики Србин и патриотa. Лажно нападати таквог човјека, и проглашавати неурачунљивим покојника, може само неко ко не вјерује у Христа, већ у моћ новца, моћи, лажи, подвала и манипулација.


Чињеница да је испод наслова „Вукановић добио милионску имовину у Дубровнику“ стављена моја слика, јасно говори ко је био мета, али и показује сву немоћ недостојног херцеговачког бискупа, који својим понашањем прави ужасну штету угледу наше Цркве. Циљ је да се људи доведу у заблуду и помисле како сам ја писао о проблемима наше напаћене браће у Дубровнику како би дошао у посјед „милионске виле“ у Дубровнику? Слика куће која је приказана је такође јефтина подметачина, јер је стан покојног др Турнића површине 65 м2 смјештен у приземљу друге куће која је саграђена 1935 године. Тестамент је промијењен много прије мојег писања о просторијама СНВ, стан оd 65 м2 не може вриједити 1,5 милиона евра како наводи РТРС, али у лажи су велике очи.                                                                                 
Пуно је грубих лажи, подвала и неистинитих оптужби које ће „аутор“ Бјелаковић и његов ментор Григорије Дурић морати доказати на суду, не против мене већ против недужног стрица, јер ја одавно не обраћам пажњу на псе који лају док каравани пролазе. Нажалост прљави трагови њиховог нечовјештва дуго година ће заударати Захумско-херцеговачком епархијом, и подсјећати на велика искушења кроз која смо морали проћи под недостојним владиком.

Небојша Вукановић