Жена, мајка, краљица! Тако би се у најкраћем могла описати наша вриједна госпођа министарка, попечитељ и просвјетитељ српски Наталија Тривић, свестрана личност која је поред бројних обавеза успјела да заврши и одбрани докторску дисертацију у Београду. Како је успјела да води важно министарство, просвјету и културу Српске, кампању и своју партију Разјединитеља, збрине сестру и фамилију на високе функције, буде посланик, градски одборник и начелник Одјељења за туризам града Бањалуке, портпарол Оптима групе, савјетница министра за економске односе и регионалну сарадњу у Влади Српске, новинар, уредник, ПР менаџер и директор програма Јавног сервиса РТРС-а, и истовремено се шест година бави истраживањем и „научним радом“, пише и брани докторску дисертацију, могла би да буде тема посебног рада, истраживања и дисертације.
Дуг је пут од добре ученице трогодишње Угоститељске школе и несуђене конобарице преко новинарке, уреднице, директорице, туризмолога, менаџера, маркетинг стручњака, одборнице, посланика, савјетнице, стручњака за економију, регионалну сарадњу и међународне односе до госпође министарке, докторице наука и универзитетске професорице, али све се може за мање од 10 година уз помоћ власти, моћи и Партије.
Иако је њена диплома на факултету спорна, Наталија је успјела да магистрира и докторира за релативно кратко вријеме, уз то обавља десет одговорних послова и руководећих функција у различитим областима. Врло је извјесно и вјероватно да ће ускоро добити и неку катедру на Филозофском или Факултету политичких наука у Бањалуци или Источном Сарајеву да образује генерације и живим примјером свједочи колико је небитно образовање ако имате јаку политичку залеђину и да можете постати све, а онда на концу магистрирати и докторирати како би се хвалисали титулама. Кад је могла без иједног одржаног часа у школи и без икаквог искуства у образовању постати министар просвјете и културе у Влади Републике Српске, онда слободно може и студенте да учи политичком маркетингу и кампањи, а успут их врбује да постану разјединитељи и слиједе њен или пут њеног лидера и ментора Ненада Стевандића и тако споји угодно са корисним.
То би се могло наслутити из теме њене „дисертације“ и „научног рада“ – Дискурс нових медија у предизборним политичким комуникацијама. Ако ико има искуства у успјешном маркетингу, политици и комуникацијама, онда је то сигурно попечитељ и просвјетитељ Наталија Ната Тривић, или укратко – госпођа министарка.
Докторица Наталија, попечитељ и просвјетитељ српски, задала је коначне ударце и сахранила образовни систем, завршавајући посао потпуне разградње школства и културе њене Владе континуитета. Умјесто да поднесе оставку због бројних афера и скандала у школама, обарања свих норми и стандарда у просвјети, поплаве лажних учитеља и професора са сумњивим дипломама без икаквог знања, који трују изворе и уништавају генерације, она се још више пење у накарадној љествици и систему.
Јака је конкуренција и тешко је рећи ко је од министара и функционера начинио веће зло и штету народу, држави и друштву, али ипак би се могло рећи да је Наталија побједник. Дугови се некако могу вратити, привреда покренути, омладина и народ запослити, наталитет повећати, прогнани вратити и здравствени систем излијечити, али је тешко или немогуће надокнадити штету осакаћеним генерацијама, надокнадити пропуштено и исправити пропусте и рупе у образовању и васпитању.
Све јој се може некако прогледати кроз прсте, ситне муљаже, прескакање степеница, огромна амбиција, партијско гурање, трка за новцем, моћи и функцијама, али је неопростиво што је због Партије и власти госпођа министарка срушила све норме, уништила школе и просвету, осакатила генерације младих које ће испаштати и плаћати врло скупу цијену девијација и рупа у образовном систему.
Небојша Вукановић