Неразумјевање суштинских проблема

Судећи по коментарима и реакцијама, многи не разумију суштину проблема и критике на  рачун ретроградних комунистичких метода владања и наслеђа из наше скорије прошлости, и не схватају какве су последице поражавајуће чињенице да се накарадни систем управљања државом и друштвом нажалост није промијенио 70 и кусур година. Измишљање страних и унутрашњих непријатеља, издајника и страних плаћеника, етикетирање и праћење људи, застрашивања, подјеле, уцјене, потпуна контрола медија и свих сегмената друштва, негативна селекција и прогон интелигенције, медијске репресије и сатанизовање, уцјењивање и прогон  грађана, стаљинистичке чистке и обрачуни унутар Партије су устаљене матрице и образац који деценијама користе и усавршавају наши властодршци, и они спутавају наш развој и корак са развијеним и уређеним земљама.

Комунисти су имали добрих потеза, али су правили и пуно грешака, а кадрови које нам је Партија и УДБА оставила су извор зла. Нажалост методе контроле, уцјењивања и застрашивања су узнапредовале,  стално се враћамо унатраг и степен основних грађанских и људских слобода је био пуно већи 80-их година прошлог вијека него данас. Друштво је било далеко праведније, јаз између богатих и сиромашних мањи, а исељавање становништва, посебно младих и образованих, много мање.

 Чињеница да данас главну ријеч воде кадрови УДБЕ, КОС-а и Партије из времена СФРЈ, попут Додика, Шпирића, Новића, Радмановића, Павића и осталих, показује да се нажалост у протекле три деценије суштински ништа није промијенило, осим што је живот људи постао 10 пута гори. У комунизму се мање крало, неко је и одговарао за злоупотребе, силеџије на власти су биле мање бахате, зле и осионе, а обичан човјек није се морао понижавати да би имао неки посао и живот достојан човјека.

Многи проблеми са којима се данас суочавамо продукт су тоталитаризма, комунизма, једноумља и УДБЕ, само су моћници постали још дрскији, бахатији и бескрупулознији. Због њих смо најсиромашнији и најзаосталији дио Европе, и борити се против неправде, диктатуре, тираније, једноумља и накарадног система је обавеза сваког слободног грађанина свјесног проблема са којим се суочавамо.

Без лустрације и раскида са накарадним системом нема нам напретка, и зато се морамо свим демократским средствима, без компромиса и паузе, свим силама бороти против накарадног система како би се он до темеља разорио, а потом на здравим основама градио праведни и уређенији систем који је почивати на најбољим, најспособнијим и најобразованијим а не на Партији и њеним послушницима.

Узори од којих треба да учимо не требају нам бити „лидери“ Таџикистана, Азербејџана, Сјеверне Кореје или Турске, већ Њемачка, Швајцарска, Аустрија, Шведска или Норвешка, правне и уређене државе које никада нису биле у комунизму а изградили су праведно друштво благостања за своје грађане, али и милионе досељеника и невољника.