Немоћ у тегли меда

Током последње успутне посјете Требињу, предсједник Српске Милорад Додик отворио је теглу меда код старог домаћина Сава Љубибратића у Површи, и у томе има доста симболике. Након 12 дугих година власти, Додик нема више шта да посјети и отвори осим тегле меда и џема код неког узорног домаћина и вриједне домаћице. Све је обећано, изневјерено, обесмишљено и опљачкано, и остала је још само покоја тегле меда, ако је родна године.

Додик себе често пореди са Титом, и удбшким методама контроле, уцјена и застрашивања становништва покушава да копира његов рани период диктатуре из доба Информбироа, али за разлику од свог узора који је у Требињу и Херцеговини свечано отварао бројне фабрике, хидроцентрале, путеве и мостове, пилићар је спао на то да отвара теглу меда. Протеклих година и деценија закопао је бројне камене темељце, обећао велике пројекте и хиљаде радних мјеста, али се сваки камен потрефио јалов, и из њега није никло ништа осим подјела, превара, лажи и подвала.

Види се да је владикин позив на свадбу био изненадан, па ген-сек Лука није успио да организује предсједнички дочек, већ је импровизацијама тражио домаћина са којом теглом меда како би дворски медији могли да пишу хвалоспјеве. Године је кишна, и вриједне пчеле су прикупиле мед, али је и Билећко језеро пуно, и прстићи ће се најбоље засладити преко рачуна ХЕТ-а и Електропривреде. Херцеговцима остаје само да гледају како коферу пара лете у Бањалуку, јер ма колико се улизивали и примицали чанку, мало их је успјело да умочи у њега прсте и мало се заслади.

 

Небојша Вукановић