Нема даље

Сваки коментар на невиђену дрскост, осионо и бахато понашање недостојног министра унутрашњих послова Драгана Лукача на сједници Народне скупштине Републике Српске, прекидање сједнице и позивање посланика на двобој, је сувишан. Лукачева бахатост задала је коначан ударац и оно мало преосталог угледа који је имала најважнија институција Републике Српске, и јасно показала да криминогени режим снажно урушава кључне институције и саме темеље на којима почива Република Српска. После онаквог скандала и прекида сједнице, свака нормална Влада, а не само министар, би аутоматски поднијели оставке, упутили јавно извињење грађанима и повукли се из јавног живота, док се наша бахата власт поноси својим примитивизмом и креира амбијент у коме девијантно понашање постаје природно.

Ријеч министар на латинском значи слуга, и у уређеним и сретним државама министри нису бахати корумпирани насилници који отимају богатство пљачкајући свој народ, већ понизне слуге које часно и одговорно раде свој посао. Министри морају имати поштовање према сваком грађанину своје земље, а прије свега према посланицима као изабраним народним представницима, и Парламенту као законодавном дому који контролише рад Владе и свих институција. Бахато понашање Драгана Лукача и позивање на двобој посланика је једна од највећих увреда и понижења које је доживјела Народна скупштина Републике Српске у протеклих 26 година. Оно представља јасно кршење Устава, и подјеле власти на извршну, законодавну и судску, јер режим планским урушавањем институција покушава да сву власт и моћ измјести у руке једног човјека и неколицине отуђених бахатих моћника.

Подругљиви осмјеси и подршка Лукачу од стране гробара јавних финансија Зорана Тегелтије су врхунац бешчашћа и лицемјерства, и показатељ колико је бахата власт изгубила контакт са стварношћу. Надам се да ћу и прије окончања судског спора, коју је душевни болесник покренуо против мене због душевних болова и пропасти банака, дочекатзи да му у лице каже да се најслађе смије онај који се последњи смије. Оно што ме јако забрињава је утицај шизогених структура на друштво и ментално здравље народа. Дијагнозе требају постављати љекари и стручњаци а не лаици, али дефинитивно да неуравнотежено понашање челних људи режима има погубне последице на цјелокупно друштво. Ако је министар полиције насилник, који пријети новинарима, позива посланике на двобој, претуче на улици људе и пријети сваком ко крива погледа њему блиске људе, какву то онда поруку он шаље младима? Ако је министар полиције бахати насилник и силеџија, каква ће нам бити омладина? Ко ће доћи, нешто инвестирати и покренути производњу у држави у којој влада анархија и закон јачег? Ко ће доћи у државу из које сви бјеже главом без обзира, не само због сиромаштва и безнађа, већ зато што неће свакодневно да трпе медијско насиље, сијање мржње, страха и раздора.

Највећа  одговорност за тренутну ситуацију је у правосуђу, јер судије и тужиоци имају задатак да чувају државу и законе, обуздају моћнике и насилнике, спријече пљачку и укроте оне који су незаслужено дошли до важних функција, а онда мисле да су оне њихова прћија и да некажњено могу да раде шта хоће. Правосуђе треба да буде основни корективни фактор који треба да спријечи девијантне личности да чине огромну штету држави. Умјесто казни које би одвратиле недостојне да се не понашају осионо и бахато, покојни правосудни систем даје знаке живота још само покушајима амнестирања криминалаца, које на тај начин додатно подстиче на насиље, те кажњава и прогони само оне који се боре против накарадног система и примитивизма.

Зато је смјена режима основни предуслов за повратак у нормалност и почетак препорода, обнову друштва, образовносг система, правосуђа и народа, повратка основних моралних и људских норми на којима треба да почива свако уређено друштво и држава.

 

Небојша Вукановић