Мирољубиви Поглавник и БХ патриота централизује БиХ

Ко би могао данас да препозна мирољубивог БХ патриоту М. Додика који жели да централизује Домовину у којој ће Предсједништво БиХ бити епицентар свих политичких активности. Прије само пар мјесеци у плаћеној „Латинштини“ своје синекуре М. Марића, Додик је говорио да је Сарајево европски Техеран у коме има превише џамија, тврдио је да му смета „арлаукање“ хоџа које плаше њега и српски народ, те да је Република Српска држава која има све елементе државности, док је Босна и Херцеговина празна љуштура и државна заједница два ентитета. Од референдума, отцјепљења, српских застава и видео-линкова, дошли смо до унитаризације и јачања заједничких БиХ институција.

 

Чим су избори прошли лажни патриота скинуо је маску великог Србенде, и поново се вратио на крај 90-их и постао БХ патриота који жели да јачa своју домовину Босну и Херцеговину и заједничке институције.

Није случајно рахметли Алија хвалио Додика и сматрао да је једини нормалан Србин, јер и сада својим дјелима показује да је већи Босанац од његовог сина Бакира, који за два мандата није ојачао и централизовао Предсједништво и БиХ, колико то сада жели помирљиви домољуб Миле.

Иако је Југославија била гробница за Србе, а инфериорна Србија у другом плану под сталним ударима Тита, Кардеља, Стеве Крајачића, Бакарића, Додик наставља да пласира лажне комунистичке и хрватске тезе о наводној српској доминацији у СФРЈ. Срби су за 46 година заједничке власти у СФРЈ имали једног премијера за 4 године, комунисти су Србију раскомадали стварајући Црну Гору, Македонију, Косово и Војводину, а два милиона Срба остало је да живи у Хрватској и БиХ. Србија је након Другог свјетског рата деиндустријализована премјештајем фабрика у Хрватску и Словенију, и срамота је да Додик наставља да шири пропаганду и лажи словеначких и хрватских комуниста, од којих су многи имали важну улогу у НДХ до 1945.

Навикли смо на велике заокрете Поглавника у кратком времену, па не чуди што се за кратко вријеме од сепаратисте и исламофоба који шири језик мржње, претворио у БХ фанатикоса и патриоту који жели да Сарајево и Предсједништво БиХ буду (епи)центар региона. Све његове политике су изразито антисрпске, наставак су политике Коминтерне и закључака Дрезденског конгреса из 1928, и само је питање да ли ће у њему побиједити залагање за трећи хрватски ентитет, или јаку и централизовану БиХ.

На крају треба поставити питање какву би хајку покренули режимски медији да је Иванић, или неки други опозициони лидер, изјавио да је Предсједништво БиХ епицентар дешавања и креирања политике, а да су ентитети у другом плану? Гдје сам на ту је моћ и власт, било да је Додик премијер, предсједник Српске или члан Предсједништва БиХ. Трчање у загрљај и пружање руке Шефику Џаферовићу, дојучерашњем ратном злочинцу са Озрена, показатељ је да је Додик спреман ставити и фес на главу, ако ће од тога имати личне користи и дограбити власт, нову моћ и функције?

 

Небојша Вукновић