Метастазе и у Подрињу

Режим је ушао у терминалну фазу, све је опаснији, и своје болесне метастазе разбацује широм Републике Српске. Тако се у Подрињу појавила још једна црвена метастаза, у лику начелника општине Братунац, који је након 17 година проведених у фотељи начелника општине мутирао и након састанка са Милорадом Додиком напрасно прешао у СНСД!? Додик између два папка, Недељка Млађеновића и Славице Јовановић, која је раније однијела компензациони посланички мандат из ДП-а у СНСД, најбоље говори о карактеру режима.                                                                               

Млађеновић ме својим понашањем, ријечником, али и изгедом и стасом, подсјетио на Новака Килибарду, оснивача Народне странке Црне Горе, који је након упадања у Милов загрљај у 70 и некој години изјавио да је цијелог живота био заведен од стране српских националиста, и у позним годинама спознао да је по националности Црногорац, а не Србин, као што су то вијековима били његови преци.

Млађеновић је, по сопственом признању, деценијама био издајник, а након састанка са Додиком доживио је просвјетљење и најавио да ће убудуће дјеловати у Патриотском блоку великих Срба, са Денисом Есадовим, Џевадом Галијашевићем, Надом Тешановић, сестрама Голић…                                                                                   

Од Калинића, Војина Митровића до Стевандића, Божидара Вучуревића или Млађеновића, режим је своје метастазе расуо широм Српске, и оне снажније од примарног тумора нападају и оно мало преосталог и здравог ткива у друштву. У претходних 12 година режим је украо и од сиромашног свог народа отео милијарде марака, и јасно је да лако може купити још стотину Млађеновића, Бојића, Божидара, Стевандића ако му буде требало, али је питање има ли то више било каквог ефекта.                                                                                            

Куповина папака, који себе још поносно називају патриотима а чин издаје представљају као моралну катарзу, постала је отрцана и досадна прича, а силни бачени новци и функције за режим не играју никакву значајнију улогу. Једино је питање да ли се народу улила вода у уши и да ли жели да се отргне из смртоносног загрљаја мафијашке хоботнице, и напокон крене да се устаје са дна у коме деценијама таворимо, или ће се предати и препустити хоботници, њеним пипцима и малигним метастазама да у потпуности униште до темеље Републику Српску, њен народ, институције и темеље на којима почива. Одсјецањем главе хоботници на изборима аутоматски би довело до сушења свих пипака и метастаза, те се тако створио кључни предуслов за опоравак друштва.

 

Небојша Вукановић