Luka počeo da se popravlja i sluša

Treba ponekad pohvaliti gradonačelnika Trebinja, posebno kad sluša, čita i koriguje svoje stavove i odluke. Tako je nakon mog pisanja i oštre kritike suludog plana zgrade Pošte u Trebinju, Luka danas izjavio da je donesena odluka o poništenju licitacije i prodaje zgrade u kojoj se nalazi sjedište Pošta Srpske u Trebinju. Luka je gen-sek, nije direktor Pošta Srpske niti član ili predsjednik Nadzornog odbora, pa je ovakva hajdučija, anarhija i vaninstitucioonalno odlučivanje moguće samo kod nas, ali je dobro što je vlast i direktorica Pošta Srpske Jasminka Krivokuća – Raspikuća odustala od sulude i pogubne odluke o prodaji.                                           

Jasminku Krivokuću Raspikuću žestoko je pogodio tekst koji sam objavio, ali je podstaknuo i radnike trebinjske Pošte da se organizuju, održe više sastanka i iskažu svoje nezadovoljstvo suludim odlukama Uprave. Na kraju vlastodršci i raspikuće odlučili da privremeno odustanu od rasprodaje do izbora, kako ne bi palili fitilje većeg otpora i nezadovoljstva naroda. Zbog straha od reakcije naroda, koji sve teže trpi lance i polako pruža otpor tiranima, gen-sek je pozvao Krivokuću – Raspikuću i zatražio da poništi licitaciju, a cijeli proces rasprodaje Pošta Srpske odloži za narednu godinu. Luka je bio jedan od kreatora paklenog plana prodaje zgrade Pošta Srpske u Trebinju tajkunima bliskim vlasti, koji bi zgradu kupili kreditom IRB-a, a potom bi Poštama iznajmljivale njihove prostorije i uzimali 15 000 KM mjesečno na ime kirije koja bi se dijelila na ravne časti među akterima zločinačkog plana. Kad je shvatio da je provaljen, Luka se sastao sa radnicima Pošte i dogovorio „odustajanje“ od prodaje kako bi umjesto talasa nezadovoljstva pokušao dobiti neki jeftini politički poen svojim otrcanim populizmom, a plan provesti posle izbora.                                                           Laki Lučiano Petrović me sve više sluša. Tako je ove godine odložio proslavu na Ublima, nakon što sam ga prošle godine kritikovao jer je na dan „Oluje“ jedini u Srpskoj i Srbiji organizovao koncert Miljana Miljanića na Zupcima i slavio dok su svi Srbi tugovali. Ove godine me je Luka poslušao i pomjerio manifestaciju i Zbor na Zupcima sedam dana kasnije, što je dobro i treba ga pohvaliti. Iako je Laki upregao sve snage, slao poruke aktivistima i organizovao autobuse, svega nekoliko stotina ljudi, oko 300, ove godine se okupilo na Ublima, od čega je bilo bar 50-ak takmičara koji su nastupali.                                             

Sve što je Laki pokušao da uradi za grad protekle dvije godine, od Agrarnog fonda, popločavanja Starog grada, začetka Holdinga i Rada Trebinje, zatvorenog bazena, zapošljavanja po jednog člana iz svake porodice, pomoći Udruženju „Bebe“ do podrške povratnicima u opštini Ravno i gradnje prelaza Ivanica, bilo je puko prepisivanje i preuzimanje mojih ideja i projekata iz Programa koji sam objavio 2012. i 2016. godine. Nije mi nimalo krivo i mogu reći da sam jako ponosan što su moje ideje i program postali opšteprihvaćeni, i kada bi me Luka slušao bez pogovora, bilo bi od njega nešto i uradilo ponešto korisno za grad i Hercegovinu. Prava je šteta što se Luka okružio širokobriješkim đacima i poltronima, od kojih nema nikakve koristi, umjesto da je odabrao i dao odriješene ruke nekolicini profesionalaca i stručnjaka, koje sam predlagao, i koji bi za kratko vrijeme napravili veliki iskorak.

 

Nebojša Vukanović