Лобисти браће Алијагић?

Ако сам на нешто поносан током своје новинарске каријере, онда је то истраживање случаја „Алијагић“ и преваре вијека којом је нанесена велика штета граду Требињу и Републици Српској. Годинама сам писао и говорио о овом случају, објавио серијал „Алијагићи“, у коме сам разоткрио како je фалсификоваna документација и докази преко фирме „Пероми“ из Читлука, како су лажно свједочили њихови партнери попут Миленка Дуганчића и неких сарадника из Требиња, од којих многи више нису међу живима па не желим да их помињем. Јавности сам открио како су старе руске електроде произведене 1977. године, кориштене за градњу РиТЕ Гацко, лажно приказане као скупоцјене сребрене електроде, и како су коруимпиране судије и тужиоци радили за Алијагиће и доносили срамне пресуде.

У прилозима емитованим на БНТВ и текстовима објављеним у дневном листу „Дан“ из Подгорице, говорио сам о тајним везама корумпираних требињских тужилаца и судија са браћом Алијагић, и како су они лажним потврдама о наводној болести годинама избјегавали правду по Кривичној пријави за лажно свједочење и фалсификовање докумената, коју је написао ЦЈБ Требиње и тадашњи инспектор Милимир Говедарица. Она је нажалост одбачена због застаре јер корумпирани требињски тужиоци годинама нису жељели да саслушају Салиха Алијагића, који је наводно био болестан а напрасно је оздравио чим је пријава одбачена, а истовремено су појединци у Требињу дошли у посјед вриједне имовине, некретнина и луксузних аутомобила.

Током вишегодишњег рада демаскирао сам корумпираног предсједника Окружног привредног суда у Требињу Смаила Беговића, који је обмањивао јавност и ангажовао договорене вјештаке из Мостара како би донио срамне и незаконите пресуде у корист Алијагића, а на штету града Требиња и Републике Српске. Када сам предсједника Суда ухватио у лажи, он се немушто правдао да је направио лапсус и пермутацију када је донио одлуку да након коректног требињског вјештака Неђа Круља накнадно вјештачење врше договорени „стручњаци“  из Мостара. Беговић је елиминисао стручњаке и овлаштене судске вјештаке из Бањалуке како би у договору могао донијети пресуду у корист Алијагића. Коначна пресуда Врховног и Уставног суда Републике Српске је показала да сам говорио истину када сам оспоровао рад и пресуде требињског кадије Смаила Беговића.

Коначно у интервјуу са Салихом Алијагићем, који сам урадио у сједишту његове фирме у Конавлима у љето 2013. године, могло се разоткрити са ким је „Алијагић“ у Требињу имао шеме, како се и зашто тајно састајао са Драганом Калинићем и Божидаром Вучуревићем у Херцег Новом почетком 2000-их, и како су иза кулиса договаране пресуде вриједне десетине милиона марака. Због овог интервјуа сам платио скупу цјену, јер ме је суд осудио да сам „сугестивним“ питањима нанио душевне болове требињским моћницима који су се осјећали угроженим.

Годинама сам својим истраживањем у Дубровнику, Требињу и Херцег Новом, те објављивањем низа спорних докумената и разоткривањем веза између Салиха Алијагића и појединих корумпираних политичара, судија и тужилаца, вршио притисак на правосуђе како судови се не би доносили срамне пресуде на штету града Требиња и Републике Српске. Није ми жао што сам због свега изгубио неколико хиљада марака у монтираним судским споровима јер су коначне правосудне пресуде Уставног и Врховног суда показале да сам говорио истину и био у праву.                                 

Жао ми је само што нико од корумпираних политичара, судија и тужилаца није одговарао за злоупотребе, и што на крају скутоноше власти, које су годинама „сарађивале“ са Алијагићима, сада мене упорно оптужују да сам тобоже био „лобиста“ браће Алијагић, и да сам сада тужан јер су они изгубили спорове. Тужно је и жалосно колико неки људи могу пасти ниско, али све се окреће…

 

Небојша Вукановић