Љепота архитектуре и боја

Нови конак у Петропавловом манастиру код Требиња, један је од архитектонски простијих, али  најљепших објеката који је саграђен у Требињу и Херцеговини последњих година.  Приземље је израђено од камена „буње“ различите величине и нијанси боја, од бијеле до тамно сиве, док је горњи спрат израђен од „демит“  фасаде са прекрасном нијансом пастелне боје, па нови конаци просто плијене својом љепотом. Настрешнице и детаљи од дрвета, браварија и расвјета само појачавају утисак.

 Не знам ко су били мајстори и која је херцеговачка фирма градила конак, али свака им част на добро урађеном послу. Конак је окружен зеленилом, около су уређени виногради, воћњаци и маслињаци, и амбијент древног манастира је невјероватно пријатан. Градске власти тромо обнављају  уже градско језгро, прије свега насеље Стари град и Крш, а сигурно да би нови конак у Петропавловом манастиру могао послужити као огледни примјер како би требало да се ради и гради, јер се и без кресаног камена, са пастелним бојама које ме подсјећају на Тоскану, може направити нешто невјероватно лијепо и аутентично, што ће бити права атракција за туристе. Штета што се камен, као аутентичан и најбољи грађевински материјал за наше поднебље, више не користи, јер зграде ничу као печурке, али се са мало више инвестиције могао постићи много бољи визуелни утисак.