Кука, мотика и параноја

Градоначелник Требиња Ћурић др Мирко до савршенства је овладао вјештином подметачине, обмане и хипокризије, како се у науци често још назива стручни појам замјене теза, и не знам да али му је то била тема докторске дисертације али је постао прави доктор манипулације и поигравања  емоцијама људи.

 

Када га одборници у Скупштини града питају одакле му украдена маркирана одијела, парфеми и друга роба коју годинама „на црно“ продаје и шверцује, градоначелник Ћурић др Мирко одговара да је срамно што нападају његову породицу и сестру која продаје робу на бувљаку, иако њу нико никада нигдје ни споменуо!?

Када га новинари питају зашто је градско земљиште дао својој пуници, да ли је у сукобу интереса и да ли је злоупотријебио положај, он „мудро“ и лаконски одговара нападом на новинаре да они не желе да његова пуница дочека 90-ти рођендан!

Просто текст је разумљив нормалним и писменим људима, али је ментално захтјеван за функционално неписмене, какав је нажалост „наш“ градоначелник, па би њему и сличном требало у фуснотама убудуће да пишем појашњења. Зато не треба да луди и последњи покушај дрске обмане и замјене теза када је говорим о историјским чињеницама и истакнем да је случајност што је исто име и презиме као градоначелник Требиња имао и усташки емигрант Мирко Ћурић из околине Посушја, који је убијен у Минхену 1969. године, наглашавам да управо због тога и јасног раздвајања првог човјека града Требиња називам Ћурић др Мирко, он у свему види напад на његову породицу, позиве на насиље, линч па чак и да стављам мете на чело његовој дјеци и породици! Каква дрскост и безобразлук, посебно ако се има у виду да је Ћурић прије десетак дана упро прстом у мене и јавно устврдио да ја стојим иза паљења возила у Требињу!

 

Жалосно је што Ћурић не бира средстава да дође до замишљеном циља, па је спреман да јавно понижава и користи своје рођаке Ћурића, који имају нарушено здравље, и истура особе са посебним потребама на кумовој телевизији како би бранили Ћуриће, а у стварности само без потребе срамоти своју породицу.

И он, али прије свега његов кум и газда Лука, у свом безобразлуку и глумљењу жртве, већ дуже времена покушавају да ме прогласе за некаквог лудака и душевног болесника, јер немају другог начина да ме некако дискредитују, смање велики углед и популарност у народу који их јако брине, па у свакој објави измисле како ми је ум поремећен, како сам био на лијечењу на Психијатрији у Београду, како тумарам сам…

Јадницима и биједницима у кампањи су се придружили „коалициони партнери“, дигла се кука и мотика која покушава да виком и галамом, трубама режимских медија скрене пажњу са поскупљења струје, радова на аеродрому, Клиничког центра, других проблема и обећања.. Огласили су скоро сви, од Ћапе и социјалиста до трећепозивца Бањца, Влатковића и неке „Народне партије Српске“ која је основана прије неколико дана.

У страху су велике очи, али ипак су претјерали. Кад видим шта Петровић мр Лука, Ћурић др Мирко и остали пишу и говоре помислим да су налази, дијагнозе и резултати вјештачења неуропсихијатра др Црногорчић били исправни, да сам био у заблуди када сам мислио да се претварају и измишљају како би ми узели паре већ стварно имају душевне болове. Проблем је само што параноја и други поремећаји не треба да се лијече у судовима, отимајући мени новац у намјештеним  монтираним процесима, већ у специјализованим здравственим установама.

 

Небојша Вукановић