Куба и лажни цар Константин

Професор Куста са „кубом“ у устима аплаудира Бећковићу током своје представе, фотографија је дана и највећи утисак са данашње предизборне церемоније која је одржана у Андрићграду. Истина да се професор Кустурица мало више занио, па је у заносу поредио мецену Додика са царом Константином Великим, али треба га ипак разумјети јер су за велике пројекте и донације неопходне и велике глорификације лажних царева. Пушење кубе у стилу италијанских „донова“ током свечаности и уживо преноса на Видовдан је на неки начин знак непоштовања према свим српским жртвама које су пале кроз историју за слободу нашег народа. Ипак режим је толико задовољан јефтином паланачком представом из Андрићграда, да је поред 80 минута уживо преноса, РТРС у ударном термину након Дневника 2 емитовао цјелокупан снимак и репризу у трајању од сат и 20 минута. Три сата Додика и Кусте на дан превелики је удар на ментално здравље напаћене нације. Кроз историју смо преживили многа велика искушења, па ћемо ваљда некако претећи и ове шизогене структуре, али ће се последице њихове окупације, разарања и расијаних девијација осјећати деценијама.

Један од великих куриозитета свечане церемоније из кустиног Андрићграда је невјероватна чињеница да је Милорад Додик надуго бесједио и свечано отворио споменик Мехмед-паши Соколовићу и патријарху Макарију, а да их ниједном ријечју није поменуо нити дао било какву алузију на живот и дјело загрљене браће Соколовић! Просто је невјероватно, и вјероватно ће ући у анале балканске историје умјестности и соцреализма, да неко свечано отвори неки споменик и умјетничко дјело, а да не помене ни аутора умјетника нити историјске личности у чију част је споменик направљен.                                                                   

Умјесто о Соколовићима, Додик је неповезано говорио о Југославији и српским заблудама, покушавајући да лажним србовањем и популизмопм придобије понеки јефтини политички поен и поврати изгубљено повјерење разочараног народа. Између осталог је истакао да се почетком 90-их залагао за издвајање Српске из БиХ и останак у Југославији како би се ријешило српско национално питање. Колико ме сјећање служи, Анте Марковић и његови „реформисти“ никада нису били српски националисти, па не знам како се њихов посланик и уважени члан могао борити за стварање Републике Српске и уједињење Срба!? Чак и за вријеме Отаџбинског рата, у паузама кад није шверцовао нафту, цигарете и кафу на велико, Додик је био против Републике Српске и залагао се за прихватање Венс-Овеновог плана и кантонизацију БиХ без ентитета. Додик је као подобан Алијин Србин стварао Федерацију БиХ и био један од 7 Срба који су позвани на конститутивну сједницу Парламента Федерације 1994. године. Он се за вријеме рата у Перуђи састајао са Сејфудином Токићем и отворено подривао одбрану и стварање Републике Српске. Као тзв „координатор Демократске алтернативе БиХ“ у септембру 1995. писао је писма и критиковао Радована Караџића, па ми није јасно о каквој се деменцији и поремећају ради када Додик прича лажи о 90-им, српском националном питању и уједињењу?  Није ваљда да мисли да сви ми овце и имамо памћење рибе, и да смо заборавили његове „ране радове“, бројне издаје и злодјела!?                                                                     

Додик је у својој издаји и додворавању странцима ишао тако далеко да је уочи Дејтона, пред сам крај рата, током гостовања у Радио емисији у Хагу говорио како ће се он вратити из Хага кући у Лакташе за који дан, а када Радован Караџић дође у Хаг остаће у њему до краја живота!? Слушати бивше комунисте, скојевце, реформисте и алтернативце како говоре о српству, патриотизму, издајницима и странцима, у најмању руку је огавно. А шта друго, осим лажи и подвала, очекивати од неког ко се нажалост налази на мјесту предсједника, а толико површно познаје историју свог народа да не зна чак гдје је и када умро и сахрањен први српски просветитељ Свети Сава Немањић?                                               

Добро је да су камере дворског РТРС-а снимиле јефтину представу из Андрићграда, јер ће она бити једна од опомена и важна лекција будућим генерацијама да више никада не покажемо толико слабости и направимо ужасне грешке дајући повјерење и судбину народа у руке недостојних и бескрупулозних манипулатора, хијена и превртљивца.

 

Небојша Вукановић