palpal

Кости предака преврћу из страха!

Страх је врло снажна, доминантна и веома мотивациона емоција. Страх неке људе често паралише, па не могу да се бране и лако се покоравају моћницима. Понекад људи из страха реагују афективно, праве грешке, нападају друге мислећи да је напад најбоља одбрана. Људи у великом страху спремни су на све, и не бирају средства да нападну и обрачунају се са неким ко за њих представља опасност и угрожава њихове интересе.  Дуготрајан интензиван страх временом ствара параноју , а особама са овим поремећајем често се јављају сумануте идеје, осјећај тјескобе…                                                                             

Страх, мржња и жудња за осветом мотивисали су недостојног Григорија Дурића да брутално нападне моју породицу, користећи као оружје режимске медије и слуге. Григорије не бира средства да ми нанесе неки ударац, покуша да оспори мој углед и ауторитет међу грађанима и читаоцима. Питање је чега се то Григорије толико плаши, па већ 10 година води прави рат против мене, често не бирајући средства? Како један владика у својим јавним наступима упорно говори о непријатељима које намјерава уништити, иако би, да је православни духовник, требао показати милосрђе, смиреност, њежност, љубав, праштање, скромност…

Харизматични и интелигентни провинцијалац преко ноћи је добио велику моћ, славу и власт која му је помутила разум након што је веома млад 1999. изабран за херцеговачког владику. Григорије је на почетку живио монашки и скромно, имао часне намјере и презирао све оно са којима се данас интензивно дружи. Касније је нажалост поклекао, упао у врзино коло, ушао у велики бизнис и политику, окусио сладак колач власти, новца, моћи и богатства, и доживио преображење. У почетку је успјевао да добро глуми и прикрива понашање које није достојно једног православног свештеника, а камоли владике, али временом је негативно  преображење добило такве размјере да су и спољне манифестације постале очигледне.                                                                                   

Некад скромни подвижник, искушеник, монах и владика Григорије постао је велики хедониста који ужива у луксузу и овоземаљским искушењима. Брада и коса су скраћене, мантија, митра и камилавка су скинуте, а Григорије је сам недавно признао да више не живи у манастиру, као сви остали монаси и владике, већ у „скромном“ стану у требињском насељу Брегови.

Григорије је постао подијељена личност, разапета између два свјета, стварног луксузног живота бизнисмена на нивоу европског џет-сета, и скромног владике каквим жели лажно да се представи јавности. Свако разоткривање и скидање маски за Григорија је јако опасно, јер ако га већина провали могао би изгубити функцију која му доноси велику моћ, утицај и богатсво. Због тога се већ годинама оштро обрушава и жестоко напада свакога кога не контролише, ко га раскринкава и показује стварно лице недостојног владике. Мета су постали непокорни новинари и политичари које он не контролише, а што је опасност за њега већа то су напади јачи.                                                                                 Користећи своју блискост са властима и моћницима, те колективне слабости, поданички менталитет и полтронство већине Херцеговаца, Григорије је грабио моћ, потчињавао људе и полако постао други Његош, нови неприкосновени владар који је објединио апсолутну духовну и световну власт. Своју позицију грчевито брани макијавелистичким методама, газећи сваког ко га угрожава и представља сметњу.

Недостојни Григорије је свјестан да пуно тога знам и посједујем, и бојећи се мог утицаја, скидања маски и демаскирања лажног владике који се претворио у класичног тајкуна, превртљивог и бескрупулозног балканског политичара, он је покренуо широку акцију координисаних удара на мене и моју породицу користећи своје послушнике, слуге и режимске медије.                                                                                        

Умјесто да служи помен мученицима и поправи плочу у Котезима коју су лани поломили његови пријатељи Латини, недостојни Григорије помоћу вашљивих гњида и моралних амеба преврће кости мојих предака користивши се једним мојим језичким лапсусом. Исувише ниско, подло, биједно и лицемјерно!

Нећу газити дату ријеч и суздржаћу се од писања док не прође пост и Васкрс, кад се већ недостојни владика не суздржава од рђавих мисли и дјела, а након тога читаоци ће спознати због чега је недостојни Григорије нервозан и у великом страху, и због чега покреће хајку на моју породицу.

 

Небојша Вукановић