Kompenzacioni reprezentativac

Jedna od naručenih floskula koju uporno ponavlja najveći od svih papaka Nenad Stevandić je da Republiku Srpsku u Sarajevu i zajedničkim institucijama BiH treba da predstavlja „reprezentacija Republike Srpske“. Nema sumnje da će se Stevandiću ostvariti snovi i da će biti jedan od „crvenih reprezentativaca“ u Predstavničkom domu PS BiH jer ga je mentor Milorad Dodik častio nosiocem kompenzacione liste SNSD-a. Stavljanjem Stevandića za nosioca kompenzacije samo je ozvaničena dugogodišnja tajna veza, a javnosti je jasno zbog čega se Stevandić 2012. po zadatku svog mentora kandidovao za gradonačelnika Banjaluke, i na šta je Dodik mislio kada je provocirao Stevandića da će otkriti šta je pozadina njegove kandidature.

Guranjem svog istaknutog jezuite, koji je zadužen za prljave poslove i podizanje tenzija u Parlamentarnu skupštinu BiH, Dodik jasno pokazuje kakve su mu namjere. Nema sumnje da Dodik želi da stalnim tenzijama neprekidno podiže atmosferu i održava se vlasti stalnom proizvodnjom sukoba i vandrednog stanja u BiH,  ukoliko bi se ne daj Bože dogodilo da on bude dio vlasti i većine. Na taj način bi pokušao skrenuti pažnju sa ekonomskog haosa u Republici Srpskoj i preduprijediti nemire zbog kresanja plata i administracije, prodaje Elektroprivrede Republike Srpske i preostalih prirodnih resursa.

Guranjem metuzalema i papaka na čelo liste, poput Vojina Mitrovića, Stevandića ili starog konvertita Nikole Špirića, predstavlja poniženje za sve članove i funkcionere SNSD-a, i jasan je pokazatelj jačanja retrogradnih snaga. Okruživanje konvertitima, izdajnicima, halapljivim tajkunima i najvećim ološem na političkoj sceni je dobro, jer građani Srpske napokon mogu jasno da vide kuda ih vodi lažni Otac nacije i slijepi vođa.

Popravni ispit u oktobru je poslednja šansa da se napokon oslobodimo smeća i ološa, koje se opasno nakotilo i koje nas uništava skoro dvije decenije, i da đubre napokon pometemo čeličnom metlom i pošaljemo na smetljište istorije, gdje mu je odavno mjesto. U protivnom narod i Republika Srrpska na popravnom ne bi pali na godinu, već bi upali u tamnu rupu iz koje više ne bi bilo izlaza.

 

Nebojša Vukanović