Компензациони репрезентативац

Једна од наручених флоскула коју упорно понавља највећи од свих папака Ненад Стевандић је да Републику Српску у Сарајеву и заједничким институцијама БиХ треба да представља „репрезентација Републике Српске“. Нема сумње да ће се Стевандићу остварити снови и да ће бити један од „црвених репрезентативаца“ у Представничком дому ПС БиХ јер га је ментор Милорад Додик частио носиоцем компензационе листе СНСД-а. Стављањем Стевандића за носиоца компензације само је озваничена дугогодишња тајна веза, а јавности је јасно због чега се Стевандић 2012. по задатку свог ментора кандидовао за градоначелника Бањалуке, и на шта је Додик мислио када је провоцирао Стевандића да ће открити шта је позадина његове кандидатуре.

Гурањем свог истакнутог језуите, који је задужен за прљаве послове и подизање тензија у Парламентарну скупштину БиХ, Додик јасно показује какве су му намјере. Нема сумње да Додик жели да сталним тензијама непрекидно подиже атмосферу и одржава се власти сталном производњом сукоба и вандредног стања у БиХ,  уколико би се не дај Боже догодило да он буде дио власти и већине. На тај начин би покушао скренути пажњу са економског хаоса у Републици Српској и предуприједити немире због кресања плата и администрације, продаје Електропривреде Републике Српске и преосталих природних ресурса.

Гурањем метузалема и папака на чело листе, попут Војина Митровића, Стевандића или старог конвертита Николе Шпирића, представља понижење за све чланове и функционере СНСД-а, и јасан је показатељ јачања ретроградних снага. Окруживање конвертитима, издајницима, халапљивим тајкунима и највећим олошем на политичкој сцени је добро, јер грађани Српске напокон могу јасно да виде куда их води лажни Отац нације и слијепи вођа.

Поправни испит у октобру је последња шанса да се напокон ослободимо смећа и олоша, које се опасно накотило и које нас уништава скоро двије деценије, и да ђубре напокон пометемо челичном метлом и пошаљемо на сметљиште историје, гдје му је одавно мјесто. У противном народ и Република Сррпска на поправном не би пали на годину, већ би упали у тамну рупу из које више не би било излаза.

 

Небојша Вукановић