Кићење туђим перјем

У недостатку било каквих активности, пројеката и инвестиција своје администрације, градоначелник Требиња Лаки Лучиано Петровић покушава да се кити туђим перјем. Тако је након свечаног отварања „Вокела“ и „Града сунца“, гдје је мирно статирао поред Родољуба Драшковића, Лаки данас организовао свечану церемонију полагања камена темељца за требињску Палату правде.  На срећу пред министром и европљанима је био смирен, грло му током говора није било стегнуто и није било суза у очима, као прије пар дана када је туговао због одласка свог ментора.                             

Читаоце треба подсјетити да Лука Петровић нема апсолутне никакве везе са овим пројектом јер је пројекат договорен и ријешен за вријеме његовог претходника. Захваљујући прије свега Младену Иванићу и Игору Црнадку, Славко је успио да са Делегацијом Европске Уније договори пројекат изградње Палате правде на мјесту бившег Ватрогасног дома. Министар (не)правде Антон Касиповић намјерно је опструисао и одуговлачио договорену замјену некретнина са градом Требињем, који је са Министарством правде РС мијењао земљиште Ватрогасног дома са зградом Окружног суда, све до 10-ог октобра 2016. године и завршетка локалних избора. Касиповић је у договору са Луком одуговлачио замјену земљишта како претходна власт не би могла почети градњу док се локални избори не заврше. Чим је Лука прогласио побједу на изборима, лицемјерни Касиповић је одмах потписао Рјешење и тако омогућио да се спроведе договорени пројекат са ЕУ, те данас у тандему са Ружицом Јукић данас увеличао Лукину представу.                                                       

А шта тек рећи за предсједнике судова и тужиоце који су набили шљемове на главу и флуросцентне прслуке, као да они тобоже нешто зидају и граде, и тако изигравали правосудне дворске луде. Никакве луксузне зграде, опрема и објекти неће помоћи Стевићу, Босићу, Пузићу и осталима требињским кадијама да се поправе, поштено и праведно суде по закону, јер су они били и остали главни покровитељи корумпираног накарадног система и његових политичких носиоца.  Њихову правду може да осјети само сиротиња и ситни преступници, које глобе због пар килограма дувана и ситног шверца, како би статистичким подацима оправдали своју плату и постојање.                                         

Посебно је био (траги)комичан предсједник Окружног суда у Требињу Бојан Стевић, један од главних покровитеља корумпираних политичара, који је са шљемом и прслуком лопатом пребацивао бетон, позирао пред новинарским камерама као нека стара манекенка глумећи вредницу и физичког радника. Ова фотографија показује да је Стевић одличан глумац, и да на сличан начин годинама глуми поштењачину држећи у тајности мостарске састанке поред Буне, блискост са старом Службом, Човићем, али и бројним водећим политичарима и одлазећим владиком Григоријем.

Прошла је година и по дана од како је дошао на власт, а да Лаки Лучијано Петровић није довео ниједног инвеститора, ни домаћг ни страног, није испунио ниједно обећање нити је покренуо бар неки пројекат у граду и отворио бар неколико производних радних мјеста у реалном сектору. Нема фамозне обилазнице од Алексине Међе до Горице, нема реконструисаног пута од Требиња до Љубиња и Стоца, нема обећаних инвеститора, фабрика, радних мјеста… По старом обичају све што је обећао током „меза“ кампање је слагао и преварио бираче, а питање је хоће ли га они напокон казнити. Умјесто да Требиње буде туристичка метропола и предграђе Дубровника, нажалост ми све дубље тонемо и таворимо у мјесту, док стотине Требињаца трбухом за крухом одлазе у Дубровник да нађу посао и прехране свеоје породице.

Питање је до када ће се Лаки Лучиано замајавати јавност и изводити представе уз подршку дворских медија, китити се туђим перјем, и када ће напокон народу положити рачуне за своја недјела?

 

Небојша Вукановић