Кербер се напокон огласио дајући знаке живота

Дуго времена сам се питао је ли жив први кербер режима, и послије неколико мјесеци тиховања и опоравка од предозирања Дневном дозом Добоја, кербер режима Синиша М. се напокон огласио у јавности дајући знаке живота. Као свака кукавица, кербер се није смио потписати испод свог текста већ је као аутора навео РТРС. Послушна режимска дјевојчица слабашног срца тако је открила ко је на исти начин је прије неколико дана покушао да криминализује Благића, Станивуковића и Вулића објављујући срамни текст иса личним подацима и лажним оптужбама, испод кога се такође није смио потписати већ се сакрио иза редакције РТРС-а.  Драго ми је да је Синиша М. остао мој вјерни пратилац који пажљиво чита сваки текст који објавим, те блиједо покушава да ме копира. Тако је своје шкработине објављене на сајту РТРС-а назвао „Реквијем за Младена Б.“ покушавајући да преузме мој начин омаложавања режимских синекура. Због дуготрајног ропског живота у мраку и страху изгубио је додир са стварношћу, па због тога нажалост ни пар реченица није могао написати без очигледних лажи, подвала, бесмислених алузија и инсинуација.

Окупирани јавни сервис са Синишом М, Драшком М, Надом В. и осталим послушницима режима пао је на најниже гране, и поруке које добијам од понижених новинара и радника РТРС-а, који више не могу да трпе мобинг и притиске, показује да је дан ослобођења РТРС-а и Републике Стпске јако близу. Глупо је трошити мастило на опскурне личности, и умјесто тога још једном упућујем јавни позив Синиши, Драшку, Џеваду, Ћеранићу и осталим синекурама да се скупе и закажу термин, а ја ћу доћи на РТРС да уживо у емисији рашчистимо све дилеме. Ако ишта друго, на тај начин би помогао РТРС да бар мало поврати гледаност, која је пала на дно скупа са онима који нажалост руководе РТРС-ом.

И на крају добронамјеран приједлог Синиши М да чува слабашно кукавичко срце, остане скривен у неком мрачном буџаку и подруму РТРС, и из сјенке настави да радницима прослеђује наређења и инструкције из Кабинета. Превише излагања јавности и свјетлости проузрокује стрес, ударе, а можда призове и прави реквијем за режимске снове .

 

Небојша Вукановић