Како смањити корупцију?

slavisa rakovic.jpg

ЕKОСИСТЕМ ЈАВНИХ НАБАВKИ И НЕKЕ СУГЕСТИЈЕ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ

Пише: Славиша Раковић (на основу дискусије изнесене у емисији Забрањени форум ТВ Пинк БиХ)

Јавне набавке у Босни и Херцеговини представљају значајан дио привређивања, по свом обиму и распрострањености су веома децентрализоване и обухватају и буџетске и непрофитне и профитне операције. Такође, а није мање важно, јавне набавке обухватају и инвестиције, али и текуће трошкове, инвестиционо и текуће одржавање, набавку роба и услуга, једном рјечју, јавне набавке су свеобухватне у пословном смислу.
Значај јавних набавки је тешко довољно нагласити. Осим непосредне функције, да на економски цјелисходан начин обезбједе утрошак јавних средстава, јавне набавке генерално утичу на обим и квалитет привређивања, те на подизање конкурентности домаће привреде.


Због овакве комплексности често се заборавља шта је основни интерес који треба штитити у јавним набавкама. Системи набавки су заступљени у свим видовима привређивања, не познају класификације, веома су развијени у модерним друштвима и представљају основу за све врсте експертиза, специфичних правних аката, процедура, поступака и на крају, специјалних уговора. Јавне набавке се од других система набавки разликују искључиво по карактеру власништва. У јавним набавкама се располаже јавним добром, новцем којим располажу изабрана лица – функционери за рачун остварења јавних интереса. Тешко би било одвојити економски цјелисходну реализацију јавних и приватних интереса у погледу квалитета процедура, но сигурно је да код јавних набавки постоји читав низ међусобно испреплетених и често супротстављених интерса који отежавају остварење примарног интереса – економске цјелисходности.
Управо зато су јавне набавке најчешће означене као примарни извор и политичке и материјалне корупције, те свих врста имовинског и политичког криминала, тако да је појам јавних набавки немогуће одвојити од појмова корупције и криминала. То је карактеристика свих политичких система без обзира на идеолошки предзнак, а разлике се очитују, прије свега, у способности превентивног и репресивног ђеловања унутар правног и политичког система, која одређује ниво корупције и криминала у неком друштву. Битно је нагласити да у свим системима корупција и криминал који за предмет ђеловања узимају јавни сектор, увијек имају спону са организованим криминалом и да здравље једног друштва, мјерено нивоом организованости криминала зависи од способности за одбрану.
У Босни и Херцеговини секонстантно води јавна дискусија о свим овим проблемима. Нагласак дискусије, и сада и раније, је на Закону о јавним набавкама којим се настоји на што обухватнији начин да регулише читав низ разноврсних питања и проблема који проистичу из јавних набавки. Све објављене статистике о вршењу јавних набавки дају индикацију да су позитивни помаци у том сегменту и спори и мали, недовољни да би отклонили заиста изузетно велики степен криминала и корупције који влада у јавним набавкама.


На овом мјесту не бих износио превише доказа за претходну тврдњу. Анализа пословања јавних предузећа, па и стечај једног броја предузећа, пословни губици који се мјере десетинама милиона марака, неисплативе инвестиције, чак и нецјелисходне и потпуно нерационалне набавке личних докумената за потребе грађана, објекти који својом јединичном цијеном једноставно призивају органе гоњења на вршење истраге, грубо кршење Закона о јавним набавкама.У систему јавних набавки криминалци су отишли тако далеко да контролишу систем од почетка до краја, од предрачуна набавке, поступка набавке, до извођења радова или услуга…..И тако даље, и тако даље…..ово је један бескрајни низ који се да илустровати најгрубљим примјерима слободне криминалне активности, а који је до сада углавном у јавност изнијело истраживачко новинарство. Што се тиче политичких расправа оне су усмјерене ка репресивном дијелу спектра ђеловања против криминала и корупције, док се у широј јавности не могу чути дискусије о превенцији криминалних активности.
Постоји стварна потреба да се на системски начин изврши преглед укупног правног система који се односи и на јавне набавке, како би били уочене слабе тачке система које (у виду правних празнина) утичу на криминалне групе да се осјећају сигурним у извршењу тешких кривичних ђела.


Финансијски систем

  • Системи спречавања прања новца су донијели позитивне помаке, барем када је банкарски систем у питању. Но, још увијек постоје системске слабости које нису отклоњене. Располагање готовим новцем није довољно контролисано. Податак да у оптицају има око 3 милијарде KМ готовог новца је најбољи индикатор и сиве економије, али и криминалне црне економије. Недавни случај „изношења“ готовог новца из БиХ у Србију уз одобрење Министарства финансија (6 милиона ЕУР) је добра илустрација. Иако је девизним законоима у БиХ недвосмислено регулисано да се изношење новца може вршити искључиво преко овлашћене банке, Министарство финансија РС је омогућило „физичко“ изношење готовине, а гранична полиција и царински органи омогућили прелазак границе предузећу ЕНИKОН из Зворника. Увидом у податке Агенције за привредне регистре Србије недвосмислено је утврђено да новац никада није „легао“ на рачун предузећа у које је наводно уложен новац. Нема реакције органа гоњења. Уопштено речено, девизни прописи око капиталних трансфера су такви да омогућавају дискрецију Министарствима финансија код одлучивања о одобрењу, а без велике потребе оправдања таквих трансфера, а још мање о извјештавању након извршених трансфера.
  • На унутрашњем плану, тренутно је најбољи извор готовине за разне операције, исплаћена добит власнику предузећа. Наиме, након исказане добити у пословању и плаћеног пореза на добит у висини од 10%, власник (власници) предузећа може да повуче добит на свој властити рачун у банци, а да затим цјелокупан износ подигне у готовом новцу и да слободно њиме располаже. Kолико је популаран овај метод свједочи и низ примјера предузећа чија је једина ђелатност извођење радова на јавним објектима у систему јавних набавки. Тако свједочимо да поједина предузећа на укупну вриједност радова од 24 милиона марака исказују добит од 14 милиона марака (радови на ТЕ Гацко) или предузеће које изводи радове на Руднику Сребреница редовно подиже новчане износе од добити у једној локалној банци, а ради се о милионским износима. Ово је постала масовна појава јер легалност ових операција није упитна, а траг готовине се губи након подизања у банци. То и не би био проблем када би постојало економско оправдање власника, али је чињеница да по текућим прописима власник ове готовине не би требало да може да купи ни луксузни аутомобил, ни некретнине, ни куће, нити било шта што би представљало кумулацију стеченог богатства.
  • Да је ово извор нелегалног богатства свједочи и извјештај о штедњи грађана који заиста садржи велики број партија штедње изван зоне осигураног износа (50.000 KМ) 41.408 грађана.
  • Унапређење система спречавања прања новца мора бити стална тема, а нарочито у погледу свих тачака купопродаје трајних добара и луксузне робе. Унапређење девизних прописа у погледу капиталних трансфера је пријека потреба, а свака дискреција органа који одлучује о трансферима мора бити заснована на правилима и чињеницама, а не на слободи одлучивања.
  • Што се тиче финансијског система јавних финансија потребно је унаприједити неколико сегмената који би свакако превентивно ђеловали на доносиоце одлука у јавним набавкама. Прије свега мора се јасно дефинисати шта је кредитни однос у Босни и Херцеговини и/или ентитетима. Сваки рок плаћања преко 60 дана требао би бити дефинисан као кредитни однос. Постоје два разлога за то. Први је да сваки уговорни орган, према слову прописа, мора имати обезбјеђена средства за вршење јавне набавке, а други је да је у економском смислу операција кредитирања дубоко различита од испоруке роба или услуга. Власти у БиХ су избјегле да оснаже ову дефиницију правдајући се разноразним разлозима, али остаје чињеница да се у појединим јавним набавкама преферирају сулуди рокови плаћања, у појединим случајевима и до 780 дана. Овим се крши и закон о буџетском систему и скривају дефицити буџета на свим нивоима.
  • Јавне набавке банкарских услуга су такође засноване на погрешним премисама и довеле су до великог губитка јавног новца у појединим банкама због велике (недозвољене) концентрације јавних средстава. У том погледу потребно је радити на јединственим правилима због сложености анализе ризика, али је потребно и више урадити на јавној доступности пословних извјештаја свих субјеката, па и банака, о чему ће касније бити више ријечи.

Јавна доступност података о пословању привредних субјеката
– До 2008. године у БиХ је забиљежен напредак у јавности рада јавних предузећа, јавних установа, банака, као и значајних предузећа из реалног сектора.

money.jpg
– Након избијања кризе прва жртва су били извјештаји о финансијском пословању. Томе треба додати и ревидиране извјештаје који подлијежу ревизији управо због јавног интереса. Почело је организовано скривање података, а резултат се најбоље види код пропасти банака, али и других субјеката у БиХ
– Док су у Републици Србији основали Агенцију за привредне регистре која не само да објављује податке о свим регистрованим субјектима у земљи и њиховој власничкој структури, него објављује и финансијске извјештаје које су ови субјекти поднијели. Све је то организовано на wеб платформи. Тометреба додати да су извјештаји и подаци о финансијском сектору доступни на сајту Народне банке Србије, а подаци о акциобнарским друштвима на сајту Берзе.
– Истовремено у БиХ су ове информације јавно недоступне, односно ове информације су предмет трговине. АПИФ и ФИПА у оба ентиета прикупљају податке о пословању предузећа, а регистарске информације и власничке информације су у судским регистрима. Нема листе предузећа која по прописима подлијежу ревизији. Потребно је доказати „правни интерес“ да бисте добили податке о пословању неког субјекта. Иако се на овом пољу нешто ради, недоступност остаје главна бољка и чини се да ће то бити барем на средњорочни период.
– И у случају Берзи у БиХ нередовност и кашњење у достављању извјештаја су учесталуи, санкције изостају, а дошли смо и до тога да највеће корпорације касне са извјештавањем. Многа јавна предузећа не објављују извјештаје уопште, већ их доствљају искључиво надзорним одборима. Што се тиче банака објављују се искључиво скраћени извјештаји, а већина банака ипак чини извјештаје доступним. Но, Агенције за банкарство не објављу на својој wеб страни појединачне извјештаје банака. Ово је поготово лоше, јер ће у наредном периоду, на основу новог закона о банкама, банке морати много обимније да извјештавају о свом пословању.
– Уопштено речено, а поготово ако гледамо споља, информације о пословању привредних субјеката, чак и када су доступне за новац, нису ни изблиза довољне за неку оцјену квалитета пословања, а посебан проблем је квалитет и објављивање извјештаја субјеката који обавезно подлијежу ревизији.
Јавни сектор
– Сукоб интереса представља једну од најстрашнијих бољки правног регулисања у Босни и Херцеговини. Нема ниједне области која је подложна режиму више различитих тунмачења, а опте са минимумом успјеха у постизању неког реда.
– Сукоб интереса је регулисан и Законом о банкама, и Законом о привредним друшзвима и Законом о јавним набавкама и још читавим низом иних закона, а да нема јединственог приступа овој проблематици. И органи који о сукобу интереса одлучују су инферирони и често политичка тијела која и када одлучују о сукобу интереса нису у стању да обезбиједе ни кавлитетну двостепеност у одлучивању, а камоли одговарајући поступак и аргументацију. Ово сигурно охрабрује све појединце и групе које имају лоше намјере.

euro2.jpg
– Kада се претходно доведе у везу са недоступношћу претраге власника регистрованих субјеката у Босни и Херцеговини, евидентно је да недостају кључне полуге за успјешан рад у овом подручју.
– Томе треба и додати да је потпуно нетранспарентна структура политичких странака, попис функционера политичких странака, чланства у органима и тако даље….
– Сматрам да је потребно и у случају сукоба интереса имати јавно доступне регистре којима треба придодати и лица овлаштена за јавне набавке
Ради унапређења рада јавног сектора и јавности рада потребно је промијенити формат извјештавања о раду свих субјеката, органа и организација у једном сегменту. Kвалитет рада и резултати у јавном сектору највише зависе од квалитета запослених. Пракса у БиХ је да извјештај о раду било којег органа садржи само голи податак о броју запослених. Нити има довољно података о кавлификационој структури, годинама проведним у служби (искуству) , нити о потребама за стручним кадровима. Овај дио извјештаја мора бити интересантнији од финансијског јер се финансијски код већине организација креће у уским буџетским оквирима, а значај тих организација је знатно шири од буџетског оквира. Ово је такође значајно и у ужем смислу када су у питању тијела-појединци који врше стручну улогу у јавним набавкама.
Неки добронамјерни савјети
– Невјероватно је да постоји инвеститор који би повјерио и пројектовање и извођење радова истом субјекту. То никада није цјелисходно.
– Невјероватно је да се може ући у набавке без обезбјеђених средстава
– Невјероватно је да се код великог броја роба не разматра постпродајни сервис као битни елемент и цијене и квалитета (опрема, аутомобили, компјутерска опрема, софвер и тако даље), у овој ставци може да се тежински налази већи дио уговорне цијене.
– Невјероватно је да уговорни орган који располаже новцем за инвестицију тражи само један начин набавке (као УИО и објекат Бањој Луци)
– Невјероватно је да све уговоре из комјутерских технологија, већина уговорних тијела повјери једном предузећу (ПРОИНТЕР), а да се навелико прича о развоју компјутерских технологија
– Невјероватно је да међународне институције не дијеле податке о властитим „црним“ листама које се формирају на основу лошег понашања понуђача или извођача
– Невјероватно је да једна држава улази у огромне инвестиције а да на катедрама права и економије нема експерте за најкомплексније уговоре и студије, те да нема властити корпус барем изнајмљених експерата за подршку оваквим подухватима
– Невјероватно је да се наочиглед јавности и даље дешавају крупне проневјере и малверзације, а да су ријетке реакције оних који су најодговорнији
– Невјероватно је да имамо правосудни систем који за 22 године није смогао снаге да има експертизу из ових комплексних области

Оставите одговор