Како санирати брану Гранчарево – приједлози декана Владана Кузмановића

Како би добио поуздане информације колико су опасне пукотине на брани Гранчарево, протекле седмице у Београду сам разговарао са деканом Грађевинског факултета у Београду професором Владаном Кузмановићем. Захваљујем се декану Кузмановићу на врло срдачном дочеку и угодном разговору, јер вјерујем да многи грађани Требиња и Херцеговине желе да из прве руке чују у каквом је стању брана Гранчарево, и шта треба предузети како би она поново била безбједна и стабилна као у вријеме када је пројектована и грађена. Како не би дошло до неких непрецизних формулација, по договору професору Кузмановићу сам послао кратак сиже нашег разговора на ауторизацију, и његов одговор преносим у цјелости, без било каквих измјена.

 

Поштовани г. Вукановићу,

 

Сматрам да је обавеза стручњака, посебно професора, да буду на услузи новинарима. Циљ је правовремено, објективно и истинито информисање о свим појавама и догађајима који су из научне и стручне области професора, а које су интересантне за грађане и јавно мњење.

Текст о пукотинама на брани Гранчарево који сте ми послали на ауторизацију је коректно написан, са мањим стручним непрецизностима, које сам исправио. Напомињем да није тачно да „Санацију треба извршити дуж читаве бране Гранчарево, од једне до друге обале“, већ само на десном боку, при врху бране, на месту где су уочена оштећења.

 

Ево коригованог текста који сам сагласан да објавите:

 

Декан Грађевинског факултета у Београду, проф. др Владан М. Кузмановић обавјестио ме је о својим виђењима тренутног стања у коме се налази брана Гранчарево, и пукотина које су се појавиле у круни бране. Узрок настанка пукотина није лако утврдити, а највјероватније да су изазване дугогодишњим слијегањем тла, промјенама спољне температуре и осциловањем нивоа воде у Билећком језеру. Брана Гранчарево је саграђена прије 50 година, и пукотине на одређеним мјестима нису неуобичајена појава. Професор Кузмановић сматра да је неопходно хитно извршити санацију пукотина на брани, у што скоријем року, јер је начин санације практично исти, без обзира на узрок њихове појаве. Декан Грађевинског факултета у Београду истиче да начин и детаљи санације треба да буду предмет пројекта санације. Највјероватније ће се брана Гранчарево санирати тако што ће се у дијелу гдје су се појавиле пукотине избушити рупе кроз тијело бране, од низводног до узводног лица, потом повезати специјалним анкерима и на крају пукотине испунити одговарајућом инјекционом масом. На тај начин конструкција бране ће бити санирана, ојачана и враћена у пројектовано стање, као што је било прије настанка оштећења.

Професор Кузмановић је крајем новембра 2017. године дао препоруку да се ниво воде у Билећком језеру ограничи на 380 метара надморске висине. На тај начин хтео је да укаже на хитност санације уочених пукотина на круни бране. Напомиње да на брани Гранчарево постоје сви неопходни инструменти за праћење свих параметара, и овој систем осматрања у ХЕТ-у функционише одлично, али да ниједан од тих инструмената не открива узрок појаве пукотина у десном боку на круни бране. Професор Кузмановић сматра да нема разлога за страх код грађана, јер чак и у случају вандредних дешавања (усљед тектонских поремећаја или великих поплава) не постоји опасност од оштећења и рушења бране Гранчарево.

Професор Кузмановић очекује да ће пројекат санације бити убрзо завршен и да ће у што скоријем року почети радови и санација пукотина у десном боку бране Гранчарево, како би она нормално функционисала и наредних 50 година.“