Kако постајемо дигитална рупа на глобалној мапи

Није у Републици Српској и Босни и Херцеговини у цјелини ништа ново да животна економска питања и даљи развој нису, и за дуго времена вјероватно неће ни бити у фокусућ овакве власти. Јавности у Републици Српској се већ дуги низ година, на нашу жалост, веома успјешно подмећу ирелеватна питања подвучена кроз лажни одбрану националних интереса, док истовремено оно што су примарни национални интереси Српског народа у БиХ остају по страни. Ових дана смо свједоци, као посљедњи примјер тога, проблем уношења и изношења заставе из кабинета актуелног предсједника Предсједништва БиХ као питање свих питања опстанка Републике Српске и Срба у БиХ, као да тај исти народ није постојао и опстајао кроз вијекове овдје и прије него се велики Баја досјетио да би баш та застава могла бити прва линија одбране.
У том контексту, прећутао нам је податак, којим се одавно користе компаније, да у сваком мандату власти великог Баје, број становника Републике Српске, доминатно припадника српског етничког корпуса, се смањи за отприлике 100 000.

Наравно, добар дио тих људи је задржао личне карте, али стварни одлазе према Србији, али и Словенији, Аустрији и другим државама ЕУ, тражећи шансу за нормалан живот себи и својим породицама, пристојну прилику за посао и зараду, прилагођен систем образовања, ефикасан здравствени сектор, економски простор којим не дивља корупција, али и у коначном степен сигурности, пошто смо се увјерили да је правна држава неспособна да ријеши и кривична дјела напада на новинаре или чак убистава грађана.
Kако је друштво један комплексан систем спојених посуда, последице морају имати своје узроке, а узрок свих недаћа које су снашле ове просторе лежи у економској неуспјешности али једнако толико и у чињеници да се на унапријеђењу ништа не ради. Очигледно је, да постоје одређене интересне групе, којима ова ситуација савршено одговара, а на руку им иде и прилична пасивност шире популације уморне од борбе посљедних деценија за оне ствари и идеје које су остатку цивилизованог свијета одавно постале нормалне. Одавно је било лакше отићи него бесконачно дуго понављати исто. Шанса да се економска ситуација у Републици Српској поправи је свакако и напредак сектора информационо-комуникационих технологија, подстицање предузетништва младих и прилично лако дохватање глобалних тржишта. Ова индустријска грана је идеална за ове просторе јер не захтјева велика улагања у финансијском смислу а практично главни ресурс који је потребан за њен процват већ имамо: то су млади и способни људи жељни знања и доказивања у овој земљи и изван ње. Да би се креирано афирмативан екосистем за развиј ИKТ сектора неопходно је створити законски и регулативни оквир неопходан за улазак у Дигиталну трансформацију друштва и пословних процеса, што би онда свакако подстакло јавни и реални сектор да траже модерна рјешења и постану прво и основно тржиште домаћим KИТ компанијама. Наравно, улагања и трошкови за домаћу привреду су само једна од сјајних инвестиција обзиром да није тешко показати брзину поврата те инвестиције подизањем степена ефикасности и убрзавања процеса. Али ријеч дигиталан као да је постала табу тема у државних институцијама које би требала да буду главни заговорник 4. индустријске револуције и преласка у један нови пословни амбијент.

Kао што то увијек буде, „ко о чему, …“ недавно се по питању дигитализације ТВ емитовања у БиХ огласио и „признати стручњак“ за ту област актуелни директор РТРС Драшко Милиновић, прозивајући све друге актере овог процеса и називајучи их незналицама и неспосбњаковићима. Наравно, не требамо ни рећи да дотични вјерватно ни сам није најсигурнији шта ријеч „дигитално“ значи нити које предности ће имати његова РТРС од истог, али ето вјероваћемо да му је то неко рекао да треба и да је добро и да га у то не морамо даље убјеђивати. Иако им је опрема, мада можда и нелегално, поклоњена још прије доста времена, законски и регулативни оквир за успоставу Мултиплекса-А и Мултиплекса-Б за Јавне сервисе у БиХ створен још 2011.године, РТРС и њихова братија из БХРТ и ФРТВ нису урадили ништа да грађанима омогуће било какав квалитет. Наравно, најгласнију су у сталном тражењу новог извора финансирања, јахања по буџетским средствима и прогањају грађана за плаћање РТВ претплате, али при томе не нудећи ништа ново и квалитетно због чега би било ко имао неки мотив да им заиста и помогне. РТРС се још уз све медијско прорежимско дивљање које нам нуди годинама уназад, сада одлучила за проактивно деструктивно дјеловање, па су њени представници одлучили да бојкотују сједнице Одбора Јавног РТВ сервиса БиХ онемогућавајући наставак процеса дигитализације, односно набавке опреме, њене инсталације и пуштања у рад у неко скорије вријеме. Образложење немамо, осим пар генерализованих изјава, али према незваничном, избор произвођача опреме није се свидио одређеним „стручњацима из сјенке“ у РТРС пошто неки од његових „миљеника“ нису добили подршку па је одлучио да иза себе остави потоп лујевског типа. Ако не могу ја неће нико. Посебно им је мучно било слушати да постоје инцијативе у надлеженом Министарству комуникација и транспорта БиХ и Регулаторне агенције за комуникације, да постоји могућност да их се избаци из процеса и онемогући даље уцјене пребацивањем терета на комерцијалне РТВ станице које су засигурно далеко заинтересованије за процес дигитализације и немају ту слободу бахатости трошења јавног новца у недоглед. Недвосмислено је то потврдио у ТВ изјави прије пар дана и шеф Kабинета генералног директора РАK БиХ, да неће бити дозвољено да се процес заустави због партикуларних интереса одређених група моћника у јавном сектору телевизијског емитовања. Kако се ради о експерту са међународним референцама, биће да је логично да ипак то мишљење прије узмемо у обзир спрам неаргументованог става локалног медијског кабадахије Драшка Милиновића.

Милиновићева изјава се поклопила у близу са одлуком Савјета министара да не прихвати приједлог одлуке о дођели лиценце за 4. генерацију мобилне телефоније, 4Г односно ЛТЕ система, одгађајући исту за нека друга времена. Иако је БиХ већ добрих 2 године последња држава у Европи без 4Г сигнала који није толико важан обичним корисницима мобилне мреже, али је кључан као катализатор развоја једног новог тржишта у области телекомуникације које називамо машинским комуникацијама. То тржиште треба да креира неке нове и паметне сервисе који се уклапају у глобалне стратегије Паметних градова, Паметних електроенергетских мрежа које укључују „зелене“ обновљиве изворе енергије и друге изворе енергије који су еколошки прихватљивији… Осим што ће ови сервиси односно тржиште омогући развој домаћих рјешења и појаву нових радних мјеста подстичући предузетништво и проактивност млађих генерација, све што буде остварено од ових сервиса побољшаће и квалитет живота грађана, макар они тога сада не били свјесни нити то наглас тражили.


Нажалост, наши људи већ дуго су задовољни „да не пуца и нека има струје“ па им загађење ваздуха не значи ништа, чекамо јавни превоз по пола сата који касни, контејнери за смеће су нам пуни и не празне се данима, али ето Боже мој „не пуца“ и добро је. Kрајње је вријеме да се подигне амбиција обичним људима да не прихвате све набројано као нормално за државу у 21.вијеку, јер се за то и такву будућност ни себи ни свој дјеци нису борили.
Република Српска мора да живи, не да животари, њени становници треба да мисле гђе ће ићи на одмор са породицом, а не како ће преклопити овај мјесец „од првог до првог“. Ништа испод тога не може се, велики Бајо, назвати успјехом. Није ова власт Република, није ју је ни створила нити ће са њеним одласком нестати, а отићи ћете јер другачије не може. Републику су створили људи, обични грађани, радници, сељаци, који су је одбранили вјерујући да тиме стварају темељ слободе и просперитета, жртвујући свој комфор да би га имала њихова дјеца. Република није створена да буде екосистем и подијум за политички наступ и дивљање неке групе надобудних ликова из Лакташа и околине. Република Српска може нестати само ако је од ње руке дигну њени грађани, ако је напусте они и њихова дјеца разочарани у систем и непрестану неизвјесност. А то нећемо дозволити, бићемо и дигитални и просперитетни, само ће ови морати да оду да дођу неки бољи људи, и неки старији и мудрији али и неки млађи амбициозни и доказано успјешни.