Још једна пресуда по пријави партијске Милиције

Основни суд у Требињу осудио је Небојшу Вукановића по пријави Полицијске управе Требиње због текста објављеног на блогу и друштвеној мрежи „фејсбук“ од 6.10.2018. године. Вукановић је проглашен кривим јер је након хапшења новинара Миљана Ковача у Бањалуци објавио текст у коме је тражио да се Ковач пусти на слободу. Полицији су  засметале двије реченице „Умјесто да ухапсе убице Давида Драгичевића и криминалце који су опљачкали државу, Лукачеви пси ухапсили часног човјека и новинара Миљана Ковача јер мјесецима тражи правду“ и „Керови пустите на слободу Миљана Ковача“.

Текст сам написао 6-ог октобра 2018. године огорчен што је  Полиција, без стварне потребе, лишила слободе Миљана Ковача јер је током анкете бацио микрофон новинару Фабрике мржње, лажи и зла зване РТРС, и рекао голу истину – да нису јавни сервис већ партијска телевизија Милорада Додика. И даље сматрам великом срамотом што полиција прогони жртву, разбија насиљем и силом људе из Групе Правда за Давида, умјесто да ријеши случај и процесуира убице. О обичним полицајцима, који часно раде свој посао, имам високо мишљење, али презирем одговорне начелнике који су у служби режима, и управо сам на њих мислио када сам говорио о керовима и псима режима.

Судија Муамер Ковач је релативно поштен и частан човјек, за разлику од већине корумпираних требињских кадија, и не замјерам му на казни коју је донио по Пријави МУП-а Српске. Суђење је одржано у вријеме одржавања последње сједнице Народне скупштине Републике Српске, и нисам могао да присуствујем рочишту, али намјерно нисам желио да тражим одлагање суђења и да се браним од бесмислених пријава. Вођен старом народном пословицом „Кад иде јуне нек иде и уже“ нисам желио да се браним од сулудих оптужби, и драго  ми је да сам осуђен и да докона полиција има времена да чита шта дисиденти пишу и кажњавају због вербалног деликта, као у доба ОЗНЕ и Информбироа. Сада, када одбране режим од дисидената, пресуде Миљана, мене, Давора, Драшка и остале „крупне рибе“ и опасне криминалце, углавном стране плаћенике, домаће издајнике и сорошевце, очекујем да напокон крену да процесуирају привредни криминал, пљачке и афере у којима су нестале стотине милиона, и тако напокон, након годину дана, отворе рецимо случај „Паповић“ и похапсе на десетине локалних директора, функционера, посланика и моћника.

Сам Записник, мноштво лажних рачуна и прикупљених доказа из афере „Паповић“ , довољни су да се ухапси стотињак људи, и ако могу да туже и прогоне људе због објављеног текста, коментара и мишљења, од кога држава нема никакву штету, онда ће морати да раде и озбиљне предмете великих крађа и афера у којима је држава изгубила десетине милиона марака.

Овај мали случај, пријава полиције због писања на блогу и објава на друштвеним мрежама, само је један у низу показатеља како су Додик и Лукач МУП Српске нажалост претворили у Партијску Милицију, која не штити народ и државу, већ корумпиране политичаре, накарадни систем и режим. Нема оздрављења друштва све док Полиција Српске не буде ослобођена окова и партијских стега, и поново буде у служби грађана  а не неколицине корумпираних моћника, тајкуна и корумпираних политичара.