Издаја народа моралних амеба

Добро су Срби као народ уопште опстали све ове године и вијековe, и добро Република Српска уопште данас постоји ако се има у виду какав шљам, биједа, олош, лицемјери и моралне амебе нас воде и представљају. Толико је саможивих издајника, папака и прелетача изњедрила наша политичка сцена само у последњој деценији, да спрам њих недужног Вука Бранковића нико више никада не би требао да помене. Коперникантски заокрет Драгана Чавића и његове малене приколице зване НДП, само је шлаг на торти свеукупне издаје и слуђивања напаћеног народа и грађана Српске.

Масовно прелиијетање лажних опозиционара у смртоносни загрљај Милорада Додика, говори да су многи одувјек сједили на двије столице, шуровали са режимом, и то је један од разлога неуспјеха опозиције и СЗП на изборима у последњих неколико година и изборних циклуса. За неке лажне опозиционаре, попут Обрена и браће Васић, знало се од раније, а за неке је било довољно једно Додиково намигивање па да му полете у наручје.

Бањалучки и фочански Дон Кихоти Драган Чавић и Здравко Брабоњак Крсмановић, као остали издајници свог народа, Санчо Пансе, дворске луде и привјесци режима, једнога дана ће се у уџбеницима изучавати као необична патолошка друштвена појава која је аутодеструктивним понашањем разорила сопствени народ и државу стављајући своја гладна уста у центар свијета. Пелетачи и папци који лете у смртоносни загрљај, подсјећају ме на мушице које суицидно лете ка сијалици мислећи да је свјетлост извор живота, а она уствари представља смртоносну замку.

 

Чавићева лабудова пјесма са Додиком значиће његов коначан крај, јер фотеља Секе Кузмановић, функција директора Електрокрајине или извршног директора Електропривреде, неће му помоћи да политички преживи сарто-мортале, јер Додик након Стевандића нема више интереса да улаже велика средства у друге папке. Лично сам разочаран, али не и изненађен издајом Чавића и НДП-а, јер смо на све навикли, посебно након (полу)тајних сусрета Крсмановића са функционерима СНСД-а у мостарској „средишњици“ ономоњима братског ХДЗ-а. Питам се како ће Чавић након свега изаћи на улицу међу своје суграђане и неког погледати у очи, јер сви знамо шта је о Мафији на власти, а сада новим партнерима, причао протеклих година.

Ставити образ под задњицу није лијепо, али често зна бити корисно. Последњим издајом народа, кога је лагао и варао скоро двије деценије, Чавић је показао да су истините информације да је у марту 2006. године дао мандат Додику након тајног договора и сусрета у Вашингтону. Чава је још тада издао, и предао уочи избора власт Додику мислећи да ће лако побиједити слабог кандидата СНСД-а покојног Милана Јелића, а онда са Додиком направити велику „патриотску коалицију“. Препредени мачак Додик га је одувао и насамарио, а тиховање последњих мјесеци и мирна кампања су били знак да је Чава оставио ногу у одшкринутим вратима старог пријатеља и сарадника. Историја, обрти и срамне издаје се нажалост понављају, а Додик се поиграва са издајницима и недостојним поданицима као са шаховским фигурама. Његош би рекао „свак је рођен да по једном умре, част и брука живе довијека“!

 

Небојша Вукановић