Истина до Токија

Прича о трагичном страдању младића Давида Драгичевића у Бањалуци и херојска борба његовог оца Давора, породице и групе Правда за Давида да открију истину, обишла је цијели свијет и стигла чак до Земље излазећег сунца. Један јапански новинар, из редакције  најтиражнијег дневног листа у далеком Токију, дошао је у Бањалуку како би сазнао шта се догађа и о томе обавјестио Јапанце.

Као и сваки долазак у Бањалуку последњих мјесеци, и синоћ сам остао дуже како би чуо нове поруке и присуствовао скупу групе Правда за Давида. Примијетио сам јапанског новинара, и у разговору сазнао да је дошао са другог краја свијета како би пренио својим суграђанима истину о дешавањима у Бањалуци. Помислих како је чудно да Јапанац лети цијели дан и пређе неколико хиљада километара како би из прве руке сазнао истину, а неким нашим уредницима и новинарима режимских медија је тешко да пређу неколико стотина метара и сазнају шта се догађа. Парадокс је да ће Јапанци читати истину и имати поузданије и прецизније информације о трагичном догађају, него шта ће о свему чути малобројни преостали гледаоци РТРС-а, АТВ-а, СРНЕ, Гласа Српске..

Србија није још стигла до Токија, али истина и правда хоће ускоро. Нама нажалост остаје да још мало времена трпимо медијско насиље и  линч лажима, слушамо  плаћене нарикаче попут Вукотића, Ћеранића, Лукача, Галијашевића, и трујемо младе причама о Сорошу, обојеним револуцијама, насиљу и митским бићима, које ће ускоро почети да измишљају дворски медији како би лажима и подвалама бранили неодбрањиво.

 

Небојша Вукановић