Хладна освета по црногорском сценарију

Старац Марко од стотину љета дочекао је својих 5 минута да се освети Милораду Додику, водећи се његовог максимом да је освета најбоља кад се сервира хладна. За сада неће да повуче прву потез и нема снаге за фронтални отворени рат, који је на видику, али је скинуо главу Додиковом човјеку у ДНС-у Недељку Чубриловићу, и тако напокон узвратио ударац на канонаду Додикових напада и јавних понижења. Додик не трпи самовољу и непослушност, и нема сумње да ће смјену своје марионете и кртице сматрати за објаву рата Марку Павићу.  Додиков план преузимања ДНС-а и СДС-а не иде како је замислио и планирао, јер је пропао подмукли план да преко Службе и својих убачених кртица, Чубрловића, Обрена Петровића, Цицка Бјелице и браће Васић, стави под контролу двије од три странке које могу да га угрозе.

Смјена Недељка Чубриловића, а потом узвраћена ударац Старцу Марку од стотину љетљ захтјевом Дамира Ћопића, Споменке Стојановић и других Чубриловићевих кадрова у ДНС-у за смјену лидера ДНС-а,  је почетак великог рата између ДНС-а и СНСД-а, и почетак подјеле ДНС-а на два дјела. Коцка је бачена, и вјерујем да повратка више нема, а последице смјене Чубриловића за политичку сцену Српске ће бити далекосежне..

Додик је купио за багателу дио опозиције како би могао да истисне Павића, јер му је са Љубијом показао да није послушна марионета попут Стевандића и Ђокића. Кад већ не може да их преузме и стави под своју контролу, Додик очито жели да спроведе други дио плана Б и подијели ДНС и СДС на два дјела, тако што ће његови људи испливати на површину, прећи у СНСД или неку од његових филијала.

И овдје је све већ виђено, и Додик вјерно копира свог учитеља Мила Ђукановића. Након што је Ранко Кривокапић једном рекао НЕ Милу, он га је избацио из власти и СДП подијелио на два дијела, стварајући тзв. „Социјалдемократе“ преко Ивана Брајовића, који није успио да смијени Кривокапића са чела странке. Социјалдемократе као филијала ДПС-а су ушле у власт, а Кривокапић и СДП су након 20 година избачени из коалиције са Миловим ДПС-ом.

СДС сада проживљава оно што се у Црној Гори догодило са Демократским фронтом и Новом српском демократијом, највећим опозиционим групацијама. Мило је понудио функцију министра унутрашњих послова Горану Даниловићу, замјенику предсједника НОВЕ Андрије Мандића, како би завадио и подијелио просрпску опозицију. Потом је успио и да свргне лидера опозиције Миодрага Лекића, предсједника Демократског фронта и заједничког опозиционог предсједничког кандидата који је скоро био побиједио Филипа Вујановића, јер је у сумњивим околностима и излазношћу од 90% у Улцињу и неким општинама, у другом кругу изгубио са свега 5000 гласова.

Након уласка у Милову Владу, послије 20 година жестоких критика власти и опозиционог рада, Даниловић је убрзо нестао са политичке сцене, пошто га је Мило потрошио једним министарским мандатом, у коме ништа није урадио јер је Мило задржао директора Полиције и контролу над УДБОМ, која се сада зове АНБ. Слично је и прошао и Миодраг Лекић, који 2015. напушта ДФ, оснива ДЕМОС и у коалицији „Кључ“ са УРОМ и СНП-ом једва прелази цензус, освојивши мање од 10% гласова које је имао као лидер опозиције 2012. године.  

Гледајмо у политичку сцену Црне Горе, а све више и Србије, и знаћемо који су наредни потези Милорада Додика, јер Балкански тријумвират Мило- Вучић – Додик међусобмо копира модел завођења аутократске власти и једномуља.. Пучисти који желе да СДС предају и утопе у СНСД требају имати на уму да ће брзо бити потрошени и одбачени, и да ће проћи као Горан Даниловић и остали лажни опозиционари који су нестали са политичке сцене чим су од Мила добили неку министарску или директорску функцију.

 

Небојша Вукановић