ХЕТ и Блајбуршка коалиција на Иваници?

Блајбуршка коалиција СНСД-а и ХДЗ-а везана је чврстим карикама, често на штету српског народа, што показују и догађаји у пограничном насељу Иваница, у непосредном залеђу Дубровника. Наиме багери и механизација Хидроелектрана на Требишњици ових дана ангажована је на уређењу локација за Хрвате досељенике, који су од општине Равно под повољним условима добили парцеле за градњу кућа на Иваници. Проблем је што су те 22 локације, које су додијељене Хрватима, спорне и што се ради о српској земљи која је у власништву Срба из сусједног села Ускопља. Тренутно се води спор око власништва над спорном земљом, јер Срби из Ускопља, који су власници земље у земљишним књигама, оспоравају Одлуке Скупштине општине Равно о додјели спорних локација хрватским досељеницима, који се досељавају из Средње Босне уз подршку Католичке цркве. Поставља се питање шта машине ХЕТ-а раде на спорном земљишту, и зашто равнају локације за Хрвате, ако знају да је спорна земља у власништву Срба? Јасно је да се ради о још једној издаји националних интереса од стране СНСД-а.

Донекле се може разумјети злоупотреба механизације ХЕТ-а за куповину гласова у Требињу и Херцеговини, али је питање зашто се грубим злоупотребама купује наклоност Хрвата у Федерацији. Свако ко иоле прати издајнички рад СНСД-а у Равном и Федерацији јасно је о чему се ради. СНСД је спреман да отворено ради против Срба и издаје српске националне интересе зарад Блајбуршке коалиције и сарадње са Човићем и ХДЗ-ом, а подршка насељавању Хрвата на вијековној српској земљи је саставни дио њихове континуиране издајничке политике. СНСД већ 14 године је дио власти у Равном, и за то вријеме ништа није урађено на масовнијем повратку Срба. СНСД никада не кандидује човјека за функцију начелника Равног, иако је то кључна позиција, како би ХДЗ-у олакшали посао. Иако имају одличну сарадњу са браћом из Блајбуршке коалиције, ни 23 године од завршетка рата одборници СНСД-а нису асфалтирали ниједну улицу у Иваници, гдје углавном живе српски повратници, и нису ништа урадили на довођењу воде, канализације и инфраструктуре која би помогла масовнији повратак и обнову.

Они само гледају да ријеше неки свој лични проблем, и не замјере се браћи са којом су годинама у слози и дијеле власт, а положај Срба које наводно заступају за њих је небитан. Тако су огромна средства потрошена за рјешавање проблема водоснабдијевања, дворске фирме су бушиле рупе и прали новац, али није урађено ништа.                                                             

Срби на Иваници се боре да опстану на важном простору, који се налази у непосредној залеђини Дубровника, али су често усамљени и остављени од свих. Упркос најавама и обећањима, одлазећи епископ Григорије није почео градњу православног храма на локацији која је одређена, а неки православни свештеници чак су мјештанима јавно говорили да од градње храма нема ништа јер ће то да припадне Хрватској? Убјеђен сам да ће се ситуација промијенити са новим владиком Димитријем, који ће сигурно имати више слуха за српске повратнике на Иваници и општини Равно, те Србе у Дубровнику и јужној Далмацији.

Штампа у сусједном Дубровнику оштро је осудила што су мјештани уочи Божићне литургије поставили српске заставе на локацији гдје треба да се гради црква, и Федерална полиција је одмах уклонила српске тробојке. Тренутно ником на Иваници у БиХ не смета масовно истицање шаховница и застава сусједне Хрватске.

Шаховнице још нису закачене на ХЕТ-ов „улт“ и „лабудицу“ која је паркирана код бившег „Шипадовог“ салона, али врло је могуће да Лука и Илија хрватском заставом оките своје машине док за Хрвате равнају српску земљу, како би показали љубав и оданост партнерима из Блајбуршке коалиције.

Република Српска и град Требиња нажалост нису значајније помогли обнову и повратак, а било је од стратешког значаја да се Иваница преко Талеже и Хума повеже на требињски водовод и тако ријеши један од највећих проблема мјештана.  Насеље Иваница до почетка рата је било у саставу општине Требиње, и градња насеља почела је крајем 70-их и почетком 80-их година на земљи која је грунтовно припадала Ћуртовићима и осталим  породицама из српског села Ускопље. 1992. године Хрватска војска је заузела Иваницу и протјерала српско становништво, које је чинило апсолутну већину.

Велики број Срба вратио се и обновио куће, и огромна већина није продала имања и отишла да живи у Требиње, већ је остала да се бори на граници гдје је живот опасан и тврд. Општина Равно подијелила је после рата земљиште хрватским генералима и тајкунима, и на њему је саграђено ново насеље са великим бројем луксузних вила, а етнички састав становништва је значајно измијењен.                                                                  

И сам градоначелник Требиња Лука Петровић има вилу троспратници на Иваници, испред које је саградио мањи кружни ток, па се надам да ће наредних дана одговорити јавности шта машине ХЕТ-а раде на Иваници, и зашто су ангажоване на градњи хрватских кућа на српској земљи?

 

Небојша Вукановић