Хајка чопора душевних болесника

Рекорди се полако али сигурно обарају. Само у једном дану на кућну адресу стигле су три нове тужбе за душевне боли, а међу њима и једна од „коалиционог партнера“ Дејана Таране, бившег одборника СДС-а, а сада вјерног слуге свог рођака Луке Петровића. Љутом опозиционару Тарани је засметало што сам га поредио са Роном Џеремијем, и писао о услугама кетеринга за Лукину меза кампању и партијске журке. Требињски Рон Џереми дао је себи за право да држи моралне придике и штити од мог писања  Луку Петровића, а својевремено је био приморан да напусти скупштинске клупе због судског спора и оптужби да је снимао порно филмове са малољетницама у јефтиној властитој продукцији. Оно што даје посебну драж овој урнебесној и шизогеној Тужби је вјенчани лист који је Тарана приложио као доказ Суду, и нема сумње да нас чека једно врло комично и занимљиво суђење.                                                

Локални моћници су направили пакт са циљем да преко судова покушају извршити притисак, и финансијски ме исцрпити монтираним судским споровима по тужбама за наводне душевне болове. Тако сам за кратко вријеме добио десетак нових судских спорова, а вриједност досадашњих спорова и тужби због писања премашила је цифру од 200 ооо марака!? Хијене су се окупиле у чопор и дјелују синхронизовано, што потврђује чињеница да су ме тужили садашњи и бивши градоначелник Требиња, његов замјеник, садашњи и бивши директори ХЕТ-а, Електропривреде Републике Српске, Рудника и термоелектране Гацко, министар финансија Зоран Тегелтија…

Одлазећи владика Григорије је покренуо чак три судска спора против мене вриједна 30 000 КМ, а ревносни суд је по најновијој тужби већ заказао припремно рочиште за почетак августа, прије него Григорије одлети у Њемачку како  се не би  мучио и летио због суђења. Мало је моћника, тајкуна и директора, од Требиња до Гацка, који нису пресавили табак и покушали да ме униште и одеру кожу, вршећи сталан притисак на родитеље. Посебно је тужно што хајку предводи један владика и високи црквени великодостојник, који умјесто да призна пораз и мирно се повуче, упорно покушава да се свети. Све и да сам погријешио, а сви знамо да пишем и говорим само истину што је својом одлуком потврдио и Сабор прихватајући моје писмо и апел за премјештање Григорија, хришћански је праштати а не слати судске извршитеље да плијене ствари по кући мог недужног оца, који нема никакве везе и не може да одговара због мог писања.                                                                            

Моћници у свему имају отворену подршку требињских кадија, прије свега из Основног суда у Требињу. То потврђује и Рјешење које је јуче стигло на кућну адресу, у пакету са новим Тужбама, којим ми се изриче додатна новчана казна од 1 000 марака јер се нисам јавно желио понизити и упутити извињење злогласном Љубу Вуковићу, директору ХЕТ за финансијске и правне послове. У Рјешењу се наводи да ће Суд блокирати моју плату и извршити принудну наплату казне, јер по мишљењу Основног суда, нисам на адекватан начин упутио извињење високом функционеру СНСД-а и извршио пресуду. У Рјешењу се наводи да сам Суду доставио текст „Љубо опрости“, за којег су честите требињске кадије утврдиле да је написан у ироничном тону, и да не представља извињење тражиоцу извршења Љубу Вуковићу већ додатно изругивање истом!?

Уочи Општих избора 2014. гостујући на БН телевизији наводио сам примјере злоупотреба и говорио како Љубу Вуковић и његова кћерка имају фирму и стан у најелитнијем дијелу Лондона Фуламу. Иако сам у судском поступку доказао да Вуковићи имају фирму и стан у Лондону, те да Љубу нисам могао нанијети никакву штету јер није ни учествовао као кандидат на изборима, честите кадије су ме казниле обавезом плаћања наводних душевних болова. Иако сам Љубу уплатио новац на његов жиро-рачун и извршио пресуду, Суд је наставио са хајком па тражи да платим и казну јер нисам упутио јавно извињење како њима одговара, те још платим и затезне камате, јер сам се жалио Врховном суду који није ни разматрао Жалбу јер је вриједност спора мања од 30 000 КМ.                                                                

Свака тиранија и окупација буде и прође, али ће остати многе тамне мрље на осрамоћеном правосуђу. Једна од њих је и срамна и поражавајућа чињеница да ме је требињски кадија Милена Кундачина прво осудила због изношења истине у јавности, а потом у судском спору са Григоријем Дурићем оштро казнила због постављеног питања у получасовном интервјуу са Салихом Алијагићем оцјењујући моје питање госту сугестивним. За вербални деликт и постављено питање није се оштро пресуђивало ни у вријеме Стаљина, Крцуна и Берије! Ипак није им изгледа било довољно што ме суде због истине и прогоне више него иједног криминалца у Херцеговини, већ сада настављају хајку казнама јер не желим да се јавно понижавам и извињавам лоповима, бандитима и разбојницима који су опљачкали народ и државу, а херцеговачке Србе претвотили у највећу европску сиротињу.                                                                                           

Моје име је постало синоним за истину и правду, а десетине тужби ме само додатно мотивишу и показују да погађам мете право у центар. Кадијама и моћницима још једном поручујем да наставе да служе Мафији и раде шта год хоће. Могу ми скинути и панталоне са стражњице, све заплијенити, оставити ме голог и босог, али нећу одустати и наставићу да им пркосим: Све док багри и унутрашњим окупаторима једног дана не дође крај, нећу ућутати и престати да се борим против неправде, насиља и тираније унутрашњих окупатора и њихових слуга. Точак се окреће, а ако Бог да па и ја некад добијем подршку Херцеговаца да покидамо ланце, и будем у прилици да заводим правду и ред, спроводим законе и плијеним имовину, перушина ће летјетити на све стране. Нећу се умирити све док, стриктно спроводећи и поштујући законе, не осветим сваку сузу обесправљених, протјераних, гладних и понижених! Правда и истина су споре, али достижне.

 

Небојша Вукановић