Фељтон – Како се лажним рачунима пљачка Електропривреда (3)

СНСД и стари професори Кумровачке школе одњеговали су посебну школу својих кадрова, а разрађене шеме пљачке државе, намјештања тендера и разних превара преносе се са кољена на кољено. То потврђује и примјер Хидроелектрана Дабар, фамозне фирме која је по најавама још лани требала бити на мрежи и производити струју али руководство још није дошло ни до темеља бране упоркос силним потрошеним новцима и кредитима, а тренутно траже страног инвеститора који треба да уложи 400 милиона марака јер држава нема новаца да заврши пројекат.

Бивши министар пољопривреде Радивоје Братић од 2011. до 2017. године је руководио предузећем, потрошио милионе марака на бесмислене пројекте, разна истраживања и родбинска бушења рупа, градњу путева који су пропали прије почетка употребе, и тако поред пентхауса у Требињу и Новом Саду успут саградио и луксузну вилу у требињском насељу Петрово поље.

Братићу то није било доста, и грађани могу само да замисле колико је само узимао процената и милиона у договореним тендерима и пословима са ХП инвестингом и другим дворским фирмама ако је од ХЕ Дабар незаконито узимао новац и за лажне путне трошкове уз помоћ фалсификованих рачуна професора Паповића. Гладна човјека је лако најести, али гладну душу и очи је немогуће јер им је мало сво богатство овог свијета.  Братић је са Паповићем прекрстарио читаву бившу Југославију, рачуни са његовим именом понављају се на више страна Записника, али ипак најдраже локације су му биле Београд и Нови Сад.                                            

Братића је у директорској фотељи замијенио млади и перспективни кадар СНСД-а и близак сарадник Илије Таминџије Жељко Зубац. Да се он се дуго и темељно као помоћник припремао да преузме ХЕ Дабар кад Братић оде у пензију, и да је добро изучио занат говори и податак да је функцију вршиоца дужности генералног директора преузео 20.9.2017. године, а да је већ послије 9 дана од умјетника Паповића наручио израду лажних рачуна за ноћење у хотелу „Парк“ ДОО Копар Београд. Иако је на функцији директора до Паповићевог хапшења Зубац провео мање од пола године, сарадња је била јако интензивна па су написани многи лажни рачуни пописани на десетак страница записника, а последњи крајем јануара, свега неколико дана прије упада полиције у Паповићев стан и запљене врећа са лажним рачунима.

                                                                                                                                     

Финансијски директор ХЕТ-а Љубо Вуковић је уз Козомару рекордер по броју лажних рачуна, и о њему сам већ писао. На списку нема ниједан рачун на име директора ХЕТ-а Гордана Мишељића, што показује да је он ипак донекле другачији и честитији од осталих, да има одређену дозу људскости и морала иако је нажалост под снажним притиским Луке Петровића поклекао и потписао бројне штетне уговоре. Као неко ко добро познаје ситуацију стекао сам утисак да Мишељић није искварен, незасит и бескрупулозан али је стицајем околности упао у центрифугу и машинерију која је искористила његове слабости,  па је за интерес Петровића и Таминџије ставио потписе тамо гдје то никако није смио. Осим Љуба Вуковића, на списку се налазе и бивши високи функционери ХЕТ-а и СНСД-а Зоран Чучковић и Далибор Рајковић, стари кадровици Доброслава Ћука.

Њих двојица су такође често наручивали рачуне од професорта Паповића за путовања до Београда и Бањалуке, посебно Рајковић, а само је нејасно која им је фирма исплаћивала новац јер је Чучковић у међувремену именован за директора Јавне установе Базени Требиње, а Далибор Рајковић је именован за извршног директора за правне и опште послове у Електрохерцеговини. Рајковић је добио и један од пооследњих фалсификованих рачуна прије професоровог хапшења, а ради се о рачуну хотела Видовић у Бањалуци, соба број 205 од 3.2.2018. године.

Један од редовних клијената требињског умјетника био је и бивши директор Хидроелектране на Дрини Миле Лакић, а занимљиво је да се у Записнику налази и предрачун за сервис возила компаније „Верано моторс“ на име Благоја Шупића, сада координатора а раније финансијског директора Електропривреде Републике Српске. Верано моторс је овлаштени увозник и сервисер возила маркер „пежо“, а управо ово возило посједује Шупић. Простом провјером требало утврдити да ли је Електропривреда поред свега сервисирала и поправљала Шупићево приватно возило, иако је он од фирме имао неограничено право на кориштење службеног возила и возача?                                                                                                                            

На крају треба бити искрен и поштен па рећи да у Записнику нема имена Луке Петровића, иако сам ја у фебруару објавио текст у коме сам га питао да ли је Паповић израдио рачун на његово име за смјештај у хотелу током боравка у Њемачкој. Међу рачунима пронађеним у врећи нема његовог имена, као ни имена бивше директорице Електропривреде РС Браниславе Милекић, што не значи да можда и они нису користили услуге професора Паповића јер се главнина доказа налази у дисковима у рачунару, али Суд и тужиоци још нису дали наредбу за њихово вјештачење и отварање како би опструисали истрагу и амнестирали десетине високих функционера и моћника на власти који су годинама пљачкали државу на бескрупулозан и сраман начин-

 

Небојша Вукановић

Сутра наставак: Начелници и директори