Дрскости шефилдског ђака и Игоровог министра

Одмах на почетку мандата нове несретне Владе и Кабинета Радована Вишковића рекао сам да је Срђан Рајчевић избор и лични министар Игора Додика, задужен да осмисли што више пројеката како би компанији „Проинтер“ и Татином Сину набацио што више уносних тендера и послова. Рајчевић је испунио сва очекивања Татиног Сина, посао ради одлично, а Проинтер не може да преброји тендере и милионе који свакодневно пристижу.

Шефилдски ђак и Игоров министар науке давно је требао поднијети оставку, након скандала у коме је утврђено да никада није ни студирао у Енглеској, како је навео у биографији, већ је завршио неки курс у Грчкој, али да има морала и образа не би ни био у тој позицији па је сувишно очекивати морално подношење оставке. Да нешто зна о држави, Влади и њеном функционисању, млађани Игоров министар би знао да ријеч министар изворно значи слуга, и да би требао бити слуга народа и изабраних народних посланика, који су му нажалост дали повјерење, а не контаминира јавност трабуњањем о „татином сину“, „оцвалом омладинцу“, и „Версаћи вилама“..

Умјесто пристојности и поштовања, одговора на питања посланика о трошењу буџетског новца, млађани Игоров министар и портпарол из сјенке Проинтера најбруталнијим и најприземнијим ријечником и увредама окомио се на посланика Драшка Станивуковића, покушавајући ниским увредама и замјеном теза скренути пажњу да суштине – пребацивања јавног новца у џепове моћника. Напади су ад хоминем, напада се личност и породица, умјесто да се одговори на просто питање – зашто је Проинтер привилегован и добија десетине милиона марака намјештених послова од јавних предузећа и установа, и какав је ефекат силних тендера који су добили!?

И док моћници трљају руке и Влада баца 800 000 марака на пројекат „Е-бебе“, вишечлане породице, попут петоро малих Ћеранића са Романије, дивне дјеце и одличних ђака који пјешаче до школе 4 километра, а живе у старој брвнари без прозора. Умјесто што трабуња о „Версаћи вилама“, „оцвалом омладинцу“ и „политичкој наплавини“, Игоровом министру би било паметнији да одговори да ли је Влади боље да са 800 000 марака ријеши стамбено и животно питање 10 срећних, скромних и поносних вишечланих породица, као што су Ћеранићи, или изради неку бесмислену апликацију, да лу су нам много важнија здрава дјеца и породице од виртуелних беба и апликација!?

 

Небојша Вукановић