Достојанствено обиљежавање Дана Требињске бригаде

Поменом погинулим припадницима Требињске бригаде Војске Републике Српске, полагањем цвијећа на споменик браниоцима града и свечаном академијом у Културном центру, данас је обиљежен Дан Требињске бригаде, у спомен на 13.7.1992. године, када су одбрањени стратешка кота Влаштица и Требиње од агресије више гардијских бригада Хрватске војске. Академија и програм обиљежавања Дана Требињске бригаде био је веома примјерен и достојанствен, и ново руководство градске Борачке организације успјешно је положило први испит. Жао ми је што на прослави нема генерала Грубача, команданта Херцеговачког корпуса, као и бројних официра и војника који су неправедно заборављени и запостављени од града, државе и друштва за који су се борили, али временом ће се ваљда ствари промијенити и поправити.

Требињска бригада формирана је у љето 1992. године, настала је из 472 бригаде ЈНА смјештене прије рата у требињском гарнизону, и одиграла је кључну улогу у одбрани јужне Херцеговине. У борбама је погинуло 258 њених припадника, а свакако да Требињци и Херцеговци требају бити поносни на чињеницу да нико од бораца и официра Требињске бригаде није осмњичен нити осуђен за ратне злочине. Нажалост гњев Дубровчана због ратних дешавања и разарања неправедно је усмјерен углавном на Требиње, иако они добро знају гдје је одлука донесена, гдје су били логори за заробљенике и гдје је завршила опрема и стока опљачкана из Конавала и Чилипа.

Требамо бити поносни на витешку борбу у одбрани града, као и чињеницу да је Требиње примјер доброг односа према припадницима друга два народа у рату, Бошњацима и Хрватима, јер није било ратних злочина, масовних убистава и страдања цивила која су се нажалост догађала на другим просторима на свим странама широм бивше Југославије, и да су Хрвати, цивили, током цијелог рата мирно живјели на првој линији фронта, на ободу Поповог поља.

Искрено се надам да се након бројних ратова и великих страдања током цијелог 20-ог вијека, сукоби неће више понављати и догађати на овим просторима, и да је пред нама период дуготрајног мира. Средина јула је такође вријеме одавања помена недужним жртвама у Подрињу и Сребреници, гдје су се у рату догодиле ужасне ствари и злочини на обје сукобљене стране, од Кравица, Скелана, Сада, Залазја до Коњевић Поља и Поточара. Умјесто да ангажује озбиљне научнике и институције да објективно и истинито утврде дешавања и позадина, ко је након масовног страдања српских цивила из освете наредио и организовао злочине над бошњачким цивилима, направивши велику штету борби за стварање Републике Српске, нажалост Влада Републике Српске дала је милионе марака преваранту Стефану Каргановићу и „Историјском пројекту Сребреница“ како би бацила додатну љагу. Интерес српског народа и Републике Српске је да се утврди истина о дешавањима у Сребреници 1995. године, ко је одговоран за ратне злочине, шта се тачно догодило, ко је и зашто организовао убијање, јер се такве ствари нису догађале никада прије у нашој историји, иако су Срби преживјели усташки геноцид, јаме и тешка страдања у прошлости.

 

Небојша Вукановић