Додикови пријатељи и специјалне везе

Беч је дуги низ година био једина дестинација у коју је Додик могао направити кратак излет и сусрести са неким утицајнијим политичарем у некој европској држави, али након велике афере, оставке Штрахеа и очекиваног суноврата ултра-десничара из Слободарске партије Аустрије, вјерујем да ће и та једина врата бити затворена. Штрахе је оптужен да је Русима намјештао компаније и медије уколико финансијски подрже његову кампању и партију, и сигурно да ће рањени „слободарци“ бити избачени из власти и дуго времена избјегавати блиске сусрете са Русима, Србима због тешке хипотеке и оптужби из последње афере.

Додик је постао кобан и за неке европске политичаре, не само за свој народи и Републику Српску, а другари Штрахе и Гуденус покошени су само пар дана након посјете и разговора у Бечу. Додик је раније, уочи избора, позивао Србе у Аустрији да гласају за Штрахеа и Слободарску партију, а са друге стрене Штрахе је 3 пута примио Додика у Бечу и узвраћао подршку у предизборним кампањама. Трећи састанак је за аустријског вицеканцелара био кобан, и од најављене узвратне посјете Сарајеву и Бањалуци након оставке нема ништа. Осим Штрахеа, на оставку је приморан и српски зет Јохан Гуденус, бивши замјеник градоначелника Беча и шеф Клуба посланика Слободарске партије у Парламенту Аустрије, такође велики другар српског члана Предсједништва БиХ, са којим се толико зближио да је био и нека врста старог свата на његовој свадби.

Оно о чему се може размишљати је питање шта је то тако зближило и напрасно повезало Додика и Штрахеа, Гуденца и аустријске ултра-десничаре!? Програмски и политички ставови нису, јер је СНСД формално социјалдемократска љевичарска странка и нема ништа заједничко са аустријским ултрадесничарима! Осим жудње за новцима, у политици им је заједничко још само однос према мигрантима, али тешко да би их невољници тако зближили. Одговор би се можда могао добити у Представништву Републике Српске у Бечу од првог човјека Младена Филиповића, који врло нетранспарентно троши народни новац.

Познато је да Влада Републике Српске крије податке о трошењу новаца, активностима и резултатима рада осам Представништва Републике Српске широм свијета, у којима је Додик на лична лобирања за 10 година у Европи потрошио скоро 28 милиона марака. Дешавања на Ибици, финансирање Слободарске партије и њене кампање, нуђења аустријских компанија и трговина националним интересима, показала је слабости Штрахеа, али и дала назнаку шта га је спојило са Додиком. Сличан се сличном радује, Додик је увијек био широке руке када је у питању буџет и народни новац, и сви који могу сабрати 2 и 2 схватиће како су Штрахе, Гуденс и Додик напрасно постали велики пријатељи.

Падом Штрахеа и Гуденса Додик је изгубио последње уточиште у Европи, и свакако да му је задат нови велики ударац, јер су му сад сва врата у Европи затворена. Након формирања новог Савјета министара БиХ и наставка пута БиХ у НАТО сигурно ће му и Путин затворити врата Кремља и неће бити предизборних сликања, а Додику, осим побратима Драгана Југоса Човића, само још остаје да преко Дрине обиђе вилу на Дедињу, и сврати до другара на Андрићев венац и Патријаршију. Вучић га свуга вода уз себе као кућног љубимца, а при-пејд Иринеј увијек прискочи кад је невоља, али је питање да ли ће ова два савезника бити довољна да се избори са бројним проблемима.

 

Небојша Вукановић