Додик за Аваз: Српска није држава

Последњих дана Милорад Додик упорно у јавности понавља како је Република Српска држава, желећи ваљда да својом галамом скрене пажњу јавности са велике издаје и преваре гласача, одустајања од референдума о независности Републике Српске и укидању Суда и Тужилаштва БиХ. Да би се појачао утисак, сличне ставове о држави Републици Српској понављали су током прославе Дана Српске и Томислав Николић, кога је Додик донедавно називао побачајем и абортусом, те отрцана синекура Лаза Ристовски, који је невјерно за добре апанаже служио многе, од Млађана Динкића до Тадића, Вучића и Додика. Колико су искрени ставови Додика о државности и независности Српске говори и чињеница да је само ноћ прије гостовао на РТРС-у и изјавио да је независна држава Република Српска његов сан који се тренутно не може остварити, али се нада да ће бити реалан за 30 или 50 година!

Свакоме је јасно о чему се ради, и потпуно је сувишно анализирати Додикове изјаве и ставове, јер се они више не мијењају из дана у дан, већ из сата у сат. Ипак читаоце треба подсјетити на Додикове изјаве и ставове из времена када је био „дашак вјетра на Балкану“ Медлин Олбрајт, и чест гост у сарајевским медијима и штампи. Тако је почетком 2000-их Додик дао интервју Дневном авазу Фахрудина Радончића, тада ударне медијске песнице Алијине СДА. У интервјуу насловљеном „Република Српска није држава“,  лидер тадашњих Независних социјалдемократа говори новинару Фаруку Чарџићу о нагомиланим економским проблемима у Републици Српској, лошем раду власти, формирању Владе у сјени, те лошој тврдој националној политици СДС-а, јер по Додику Република Српска није држава и треба да прихвати БиХ и њене институције!?

Иако Срби нажалост слабо памте и брзо заборављају важне чињенице, вјерујем да ипак читаоце не треба много подсјећати на чињеницу да је Милорад Додик након завршетка Отаџбинског рата напуштао конститутивне сједнице Народне скупштине Републике Српске скупа са бошњачким и хрватским посланицима јер ни он није подносио вјерске обреде и мирис тамјана, а многи се сјећају и његове изјаве да „Коме се слави слава нека иде у СДС“, када је новинарима коментарисао чињеницу зашто његов грађански СНСД нема своју крсну славу.

Вук длаку мијења али ћуд никад. Иако данас покушава да се представи као неки велики српски националиста и доста времена проводи са патријархом и владикама, не због вјере и убјеђења већ због популизма, манипулације и јефтиних политичких поена, свима је јасно да се Додик само игра са осјећањима свог народа и јефтиним отрцаним популистичким методама манипулише лаковјерним масама које још увијек наивно вјерују да је он Србин и патриота који се бори за националну ствар.

Небојша Вукановић