Млади фудбалер Мијат Гаћиновић, као и његов отац, познати фудбалски тренер Владимир Гаћиновић, прије свега су људине, у правом смислу те ријечи, добри људи а тек онда добри спортисти, фудбалери, тренери… То су показали у више наврата, па никог у Требињу није изненадила вијест да је фудбалер Ајнтрахта из Франкфурта и репрезентативац Србије Мијат Гаћиновић донирао 10 000 евра граду Требињу, као помоћ суграђанима у вријеме пандемије корона вируса који је паралисао цијели свијет.
Зашто се све, па чак и донација доброг човјека, који није дао новац др Мику већ својим суграђанима, покушава исполитизовати и прикупити неки јефтини политички поен? Има ли ишта да је свето хијенама, и могу ли бар у доба пандемије и ванредне ситуације да се уздрже од демагогије, популизма, прљаве кампање и подле политике.
За рубрику вјеровали или не је невјероватна чињеница да су др Мико, његов кум, ментор и претходник Лука, потрошили преко 100 милиона марака кроз 4 годишња буџета у свом црном заједничком мандату, а да нису били у стању направити ни пар стотина метара тротоара у Петровом пољу ил Горици, а не нешто корисну народу и граду. Худини и Коперфилд не би успјели у мађионичарском трику сакрити 100 милиона да нестану без трага, али је то пошло за руком требињским мађионичарима и кумовима. Умјесто што просе и траже новац да им се уплати, кумови би требало да положе рачуне народу, умјесто што га пописују и стављају на разне спискове, од карантина до сигурних гласова и чланова Партије, старим удбашким методама покоравања и застрашивања.
Небојша Вукановић