Добар неки народ

Управо ријечима „Добар неки народ“ Петра Божовића, који глуми Makсима, шефа УДБЕ у Никшићу уочи смјене Леке Ранковића, почиње култни филм Живка Николића „У име народа“! Поносан на свој рад, застрашене и покорене грађане који бјеже са улица и замрачују прозоре чим чују звук његовог мотора, Петар Божовић хвали послушне поданике јер упорно ћуте и трпе неправду, насиље и злостављање.

Велики Живко Николић у својим сјајним филмовима вјерно је приказао наш поданички менталитет и функционисање накарадног система. Ми смо народ и друштво какво политичари само могу пожељети, јер тешко да би ико други на свијету без отпора прихватао и деценијама трпио овакву тиранију. Свакодневно смо свједоци бахатог и осионог понашања наших вођа, локалних или врховних кабадахија, који сматрају да су народ и држава њихова прћија, и да могу некажњено радити шта год желе. Иако већина једва преживљава и бори се из дана у дан да прехрани породицу, иако је пололжај младих најгори у Европи јер са незапосленошћу од преко 60% немају никакве перспективе, иако милиони пате због обијести и хира неколико појединаца и групица, сви су се предали, ћуте и трпе насиље и бахатост без икаквог отпора.                                      

Без било какве одговорности, моћници разбацују милионе, распродају државу и природна богатства, узимају кредите и задужују нове генерације не размишљајући какве су последице њихових сулудих одлука. Закони се не поштују, јер су правосуђе, полиција и друге институције разорене и стављене под контролу моћника, новци из буџета троше се путем намјештених тендера, а лажна „елита“ на тај начин стиче огромно богатсво пљачкајући сопствени народ и претварајући га у убогу сиротињу.                                                

Што су моћници бахатији, што дрскије и на бескрупулознији начин пљачкају и уништавају јавно добро, то је народ мирнији и покорнији. Примјера је безброј, и нажалост готово да нема свијетлог примјера да се нека скупина грађана организовала и пружила отпор насиљу и безакоњу. На чело синдиката, удружења и утицајних организација убацују се и постављају провјерени кадрови који усмјеравају и контролишу масе како би се спријечио масовнији и организованији отпор.                        

Усљед свеопште отимачине, новаца је све мање па режим непрекидно изнова стеже каиш грађанима како би остало што више средстава за њихове баханалије. Плате се непрекидно смањују, струја, храна, гориво поскупљује, и живот постаје све тежи.                        

Последњи упорни покушаји насилног повећања акциза на гориво осликавају стање у друштву. Уз подршку страних банкара и њихових мешетара, којима је интерес да нас што више затрпају скупим кредитима који се не користе за развој већ за општу потрошњу, на силу је повећана цијена горива за 18 фенинфа, што ће изазвати нови талас поскупљења. Упркос последицама које ћемо осјетити сви, грађани упорно ћуте, а сигурно је да акцизе не би биле на силу и незаконито усвојене да се испред БХ парламента окупило неколико хиљада незадовољних. Чак и пољопривредници, који ће бити највише погођени, нису предузели ништа и нису имали храбрости да изађу на улице, искажу незадовољство и изврше притисак, јер да је био бар један масовнији протест на Тргу БиХ сигурно је да се поједини посланици не би смјели поколебати и мијењати олако став, и да се Вигемарков закон не би на силу гурао по пети пут за годину дана.                     

И док се неки народи у уређеним друштвима и државама буне и покрећу масовне протесте због најмањих злоупотреба власти, а министри подносе оставке ако их полиција ухвати да возе аутомобил након попијених неколико чашица вина, наши грађани трпе до судњег дана и лакше се одлуче да дигну сидро и побјегну у иностранство него да покушају пружити неки отпор окупаторима.

Права је штета што генијални Живко Николић није више међу нама, јер би инспирисан мрачним тиранима нашег доба, који су умногоме превазишли најгоре комунистичке кадрове, сигурно засјенио Холивуд и добио прегршт Оскара и награда приказујући вјерно поданички менталитет и девијације у понашању балканских народа.

 

Небојша Вукановић