Луксузни „Комсаров“ хотел у центру Рудог нажалост је затворен, што је права штета за ово мало мјесто јер и Бањалука нема тако добро и луксузно опремљен хотел са свим могућим садржајима. Искрено се надам да ће општина или неки приватник у стечају или ликвидацији купити и отворити хотел, јер је јако важан за развој туризма у овом дијелу Српске.
Ипак мноштво дјечице која се играју и трче на тргу испред хотела, као и ширем центру Рудог, за мене су велико пријатно изненађење и главни утисак током обиласка старе Херцеговине. У Рудом има понајвише живота и младости, и са пуно оптимизма и вјере у обнову напустио сам ово мало, забачено и заборављено мјесто на граници. Људима треба мало да би били задовољни, па ако би Влада завршила и саградила Хидроелектрану Мрсово, и са неким инвеститором отворила погон са стотињак радника и обезбједила откуп производа пољопривредницима, сачувао би се народ и спријечио егзодус који је захватио мале, неразвијене и рубне општине у Српској.
Страх у народу је велики, и не могу да се начудим чињеници да ме људи у Вишеграду са страхом поздрављају на улици, окрећу главу да ли их неко види, кажу укратко о проблемима и тешкој ситуацији, а потом се брзо удаље гледајући да ли их је неко видио док су причали са мном. Невјероватно у шта се претворила једна горда и поносна нација, људи који су се некад поносили бунама, устанцима и вјековном борбом за слободу и правду, а данас се плаше неколико кукавица и корумпираних политичара који су поробили државу, користећи слабости друштва. Веома тужно, а иако навикнут на све, јуче сам ипак био превише изненађен колективним страхом и терором који је режим завео. На тренутак сам се у Вишеграду, гледајући како неки бјеже, прелазе улицу и окрећу главу, осјећао као да сам онај чувени терориста Карлос и тек пуштен из затвора, па нико са њим неће да се поздрави. Проћи ће и ова окупација, као и све прије ње, али ће остати горак укус како смо као народ били кукавице, и допустили багри и неколицини бахатих и корумпираних да униште и раселе народ и друштво, а да народ углавном није смио да дигне главу и побуни се против неправди, пљачке и разарања, све док пожар није дошао до њега и његове породице, а онда је било касно.
Небојша Вукановић
