Дан после

Др Саша Борјан није се осрамотио, успио је да добије подршку трећине грађана Требиња који су изашли на изборе, без иједног сигурног гласа, позива притиска, и објективно у овом тренутку више се није могло. Свега десетак људи са скромним ресурсима у тешким околностима носило је кампању, супротставило се богатој машинерији у коју је укључен сав јавни сектор, на грађане је вршен снажан притисак, Саша је у локалним медијима добио скроман простор, а само јуче, током изборног дана, стотине режимских активиста шпартало је по терену и обавило на хиљаде позива, на силу тјерајући грађане да гласају за Ћурића.

Др Борјана саботирала је његова властита странка ПДП, а чињеница да предсједник Градског одбора и одборници ПДП-а у градској Скупштини нису у кампањи рекли нити једну ријеч, нису били на некој трибини нити су пружили било какву подршку, јасно показују каква је ситуација. Посебно је срамно понашање предсједника ГО ПДП-а Требиње Славка Вучуревића, који не само да није рекао ни једну ријеч у кампањи, већ је према мојим сазнањима саботирао др Борјана, придруживши се тако локалним „одметницима“ Анђушићу, Кешељу, Кашиковићу… Борјан и посланик Љубо Крунић пуних 10 година подржавали су Славка и помогли му да постане одборник, посланик, градоначелник и амбасадор, и срамно је што их је Вучуревић сада оставио на цједилу, када је ситуација изразито неповољна.

Истина да је Славково игнорисање вјероватно помогло Борјану, јер се свакако треба дистанцирати од потрошених и резроградних структура, али је однос према партијским колегама који су му пуно ваљали показао његово право лице. СНСД, Додик, Лука и Мико требају му подићи споменик, јер да Славко 2012. није постао градоначелник они данас не би били на политичкој сцени већ сметљишту историје.

Ријечи опозиције упућене народу већ дуже времена се разбијају као таласи од хриди, али упркос неразумјевању борба за правду и истинску слободу наставља се несмањеном жестином. Др Борјан је поднио жртву кандидујући се у тешком тренутку, свјестан да су шансе за побједу минималне, и његов резултат се може сматрати подвигом јер није било ни минимум услова за слободно изјашњавање грађана. Мико у његовом случају, без новаца, ХЕТ-а, градског буџета, медија и партијске инфраструктуре, сигурно не би освојио ни 500 гласова. Мобинг, сулуда кажњавања и премјештања др Борјана у Дому здравља су само показатељ какво је стање у поробљеном Требињу, и какви су услови за рад опозиције.

Нипта није готово, и сјетимо се 2012. године када је СНСД доживио дебакл, имао свега 4 900 гласова а Доброслав Ћук око 6000 гласова, или трећину укупно изашлих гласача. Користећи неиспуњена очекивања и грубе гафове Славка Вучуревића, уз велике злоупотребе ХЕТ-а и јавног сектора, СНСД је за кратко вријеме направио преокрет и нажалост убједљиво побиједио на кључним изборима 2014. године,упркос тешким хипотекама из прошлости. Неопходне су радикалне промјене у начину рада и организацији опозиције, и уколико буде слоге, искреног односа и вриједност рада, убјеђен сам да се Мико може скинути у другом полувремену, на редовним локалним изборима 2020. године.

 

Небојша Вукановић