Da li žedna Hercegovina tone u mrak i beznađe

slika ljudi na vodi.jpg

Da li to žedna Hercegovina tone u mrak i beznađe

Bileća je proteklu noć provela u potpunom mraku jer je cijela opština zbog kvara na elektro-mreži ostala bez struje. Nestanak struje prouzrokovao je i prekid snabdijevanja vodom, pa su Bilećani ostali i bez pitke vode. Vodovod je već godinama u ogromnim problemima, dugovanja su premašila 5 500 000 maraka, a uprkos drastičnom poskupljenju vode postoji realna bojazan da bi uskoro moglo doći do potpune obustave snabdijevanja pitkom vodom.
I Nevesinjci imaju velikih problema sa pitkom vodom, pa su na snazi restrikcije. Svaki drugi dan česme su suve, gradski Vodovod nema čak ni cisternu kojom bi se omogućilo građanima da naspu bocu ili bidon vode, pa su gužve na izvorima u blizini grada velike i satima se čeka na red…

Umjesto da se idemo u korak sa svijetom, Hercegovina se polako vraća u 19 vijek. Većina Hercegovaca bori se za golo preživljavanje, a kulučenje kod privatnika za minimalac, imati dovoljno za hranu, vodu i osnovne potrepštine postao je nedosanjan san za mnoge. Stvarnost je sumorna, a nakon najava usvajanja novog zakona o radu, otpuštanja radnika, talasa poskupljenja, povećanja PDV-a i tobožnjih reformi i agendi, ostalo je veoma malo optimista koji vjeruje da će se u skorijoj budućnosti stvari mogu promijeniti na bolje. Savremenim vezirima i subašama to i jeste cilj, jer apatija ubija želju za borbom i promjenama, a onda je vlast čvrsta a sistem stabilan.

Samo RiTE Gacko i HET imaju godišnji prihod od oko 220 000 000 maraka, Rodoljubov SL prestigao je HET, a ukupan prihod svih privrednih subjekata u Hercegovini približava se milijardi maraka… Na velikom prostoru sa obiljem prirodnih resursa živi svega 70 000 stanovnika, ali uprkos tome istočna Hercegovina je najsiromašnija regija najsiromašnije države u Evropi. Postavlja se logično pitanje kako to 70 000 stanovnika živi na ivici siromaštva uprkos velikom bogatstvu i stotinama miliona maraka koji cirkulišu i misteriozno nestaju.
Iako djeluje komplikovan, odgovor je prost i jednostavan. Hercegovina je već duže vremena okupirana od strane malobrojnih ali veoma bogatih i korumpiranih kompradora, moćnih i dobro uvezanih povlaštenih porodica koje sve drže pod kontrolom. Lokalne subaše i kabadahije odane su velikom veziru u srpskom Stambolu, međusobno su podijelili teritoriju i javna preduzeća koja kontrolišu, i traže da im pokorni podanici ljube stopala kako bi dobili neku mrvicu, posao i egzisetnciju. Despoti žive kao šeici, postali su gospodari života i smrti zahvaljujući političkoj moći i velikom bogatstvu koje su stekli pljačkom i otimačinom. Što je vlastela bogatija raja je siromašnija, a vlast je čvršća i jača.

Sve se strogo nastoji kontrolisati, od medija i sindikata do vlasti i javnih preduzeća, zlatnih koka nosilja. Neposlušni se tjeraju kako ne bi kvarili nakaradni sistem u koji se nastoji uvući što više podanika. Oni nažalost sve masovnije ulaze u „Vrzino kolo“ nadajući se da će nekada napredovati do subaše, ali iako im se stalno obećava, san se nikada ne ostvaruje.

Suve česme, zamračeni gradovi, obespravljena raja i tekstilne robinje koje se peku na suncu čekajući zarađeni minimalac a dobijaju 100 maraka dok im bivši subaša-savjetnik velikog vezira broji otete milione u Kelnu, prava je slika Hercegovine.
Sve dok siromašna i ponižena raja bude pokorno čekala mrvice sa stola i prihvatala da bude dio nakaradnog sistema, umjesto da digne glavu i bori se za pravdu i svoja prava, ostaćemo na dnu dna regije i Evrope. Orvel je davno zaključio da narod koji svjesno izabere korumpiranu vlast i vođe nije žrtva već saučesnik.
Nebojša Vukanović