Čudna zemlja

Genijalni Radoje Domanović prije 120 godina napisao je djelo „Stradija“ u kome ismijava dinastiju Obrenovića, tadašnju nesposobnu vlast, nakaradno društvo i sistem. Prateći poslednjih dana kako premijerka Željka svakodnevno organizuje nekakva otvaranja i predstave, dobija plakete, ordenja, priznanja i nagrade od usrećenih penzionera i raznih Udruženja, sjetih se Domanovića i njegove Stradije!                                                            

Ispunjavajući poslednju očevu želju, i tražeći godinama otadžbinu svojih predaka, stranac prelazi Dunav, dolazi u zemlju Stradiju i odmah biva okružen i napadnut jer nije imao nijedan orden, dok su svi građani sretne zemlje imali bar nekoliko lenti i ordenja!? Stradija je imala u izobilju samo svinja i ministara, a vjerujem da ni u ludilu Domanović ne bi mogao zamisliti da će na Balkanu postojati Stradanija sa više od 100 različitih ministara? Opis nesposobnih, grotesknih i tragikomičnih ministara i vladinih službenika iz doba Aleksandra Obrenovića, koji bahato i neodgovorno troše milione na gluposti štedeći na službenicima i sirotinji, povremeno mijenjajući resore i prelazeći iz jedne u drugu fotelju, nimalo se ne razlikuju od naše Željke, Antona, Zlatana, Zorana.. I sistem funkcionisanja javnih finansija ostao je isti, i bazira se na neprekidnim zaduženjima, emisijama trezorskih zapisa, rasprodaji resursa i prirodnih bogatstava kako bi se krpio budžetski deficit.

Posebno je snažna poruka u kojoj ministar gostu sa ponosom ističe da oni ne rade da bi sačuvali državu i narod, već da bi spasili vlast, kralja, Vladu i Kabinet!? Negativnu selekciju Domanović opisuje razgovorom sa mladim doktorom prava koji se prijavio da radi kao policajac, ali uporno pokušava da prikrije od ministra svoje obrazovanje, jer državnu službu mogu dobiti samo neobrazovani, nepismeni i ograničeni!? Vlast prezire obrazovane i sposobne, pa tako svi službenici prije stupanja u državnu službu moraju se obavezati da nikada neće učiti i napredovati!? Čak su i poslanici i Narodna skupština ostali isti, i samo rijetki žele da budu opozicija i kritikuju nakaradni sistem, a mnogi mijenjaju stranu i dres kako bi „bili uz Vladu“!                                                                             

Čitajući genijalnog Domanovića i njegove satire, nažalost shvatamo da se kod Srba nije mnogo toga promijenilo u proteklih 120 godina, i da smo zbog naših loših odluka, izbora i navika i dalje na evropskom dnu! Vlast je bahata i neodgovorna, državu vode nedostojne, devijantne i groteskne ličnosti, javni novac se rasipa na gluposti dok se narod kuluči stalnim stezanjima kaiša, a  policija i mediji ostali su zloupotrijebljeni kako bi štitili režim, a ne narod i državu…                                                     

Istorija je učiteljica života, ali mi nikako da naučimo važne lekcije. Lako je shvatiti u čemu je ključ svih problema i naše propasti, ali je čudno kako narodu ne dosadi i kako ne pokuša nešto da promijeni? Decenije provodimo u bijedi, zabludama i siromaštvu pateći se pod oholim tiranima, tumarajući okovani lancima. Stotine hiljada najboljih i najsposobnijih bježi sa ovih prostora a da nije ni pokušalo da se pruži otpor nakaradnom sistemu? Mnogi su istakli bijele zastave i utekli a da nisu smogli hrabrosti da stave „lajk“ i neki emotikon, bojeći se da će tako naljutiti moćnike. Sve je godinama i decenijama isto, samo više nažalost nema Domanovića, Disa, Kočića, Sterije Popovića i drugih genijalaca koji će na maestralan način satirom opisati naše gluposti, i skrenuti pažnju na devijacije i probleme koji razaraju društvo.

 

Nebojša Vukanović