Чудна земља

Генијални Радоје Домановић прије 120 година написао је дјело „Страдија“ у коме исмијава династију Обреновића, тадашњу неспособну власт, накарадно друштво и систем. Пратећи последњих дана како премијерка Жељка свакодневно организује некаква отварања и представе, добија плакете, ордења, признања и награде од усрећених пензионера и разних Удружења, сјетих се Домановића и његове Страдије!                                                            

Испуњавајући последњу очеву жељу, и тражећи годинама отаџбину својих предака, странац прелази Дунав, долази у земљу Страдију и одмах бива окружен и нападнут јер није имао ниједан орден, док су сви грађани сретне земље имали бар неколико ленти и ордења!? Страдија је имала у изобиљу само свиња и министара, а вјерујем да ни у лудилу Домановић не би могао замислити да ће на Балкану постојати Страданија са више од 100 различитих министара? Опис неспособних, гротескних и трагикомичних министара и владиних службеника из доба Александра Обреновића, који бахато и неодговорно троше милионе на глупости штедећи на службеницима и сиротињи, повремено мијењајући ресоре и прелазећи из једне у другу фотељу, нимало се не разликују од наше Жељке, Антона, Златана, Зорана.. И систем функционисања јавних финансија остао је исти, и базира се на непрекидним задужењима, емисијама трезорских записа, распродаји ресурса и природних богатстава како би се крпио буџетски дефицит.

Посебно је снажна порука у којој министар госту са поносом истиче да они не раде да би сачували државу и народ, већ да би спасили власт, краља, Владу и Кабинет!? Негативну селекцију Домановић описује разговором са младим доктором права који се пријавио да ради као полицајац, али упорно покушава да прикрије од министра своје образовање, јер државну службу могу добити само необразовани, неписмени и ограничени!? Власт презире образоване и способне, па тако сви службеници прије ступања у државну службу морају се обавезати да никада неће учити и напредовати!? Чак су и посланици и Народна скупштина остали исти, и само ријетки желе да буду опозиција и критикују накарадни систем, а многи мијењају страну и дрес како би „били уз Владу“!                                                                             

Читајући генијалног Домановића и његове сатире, нажалост схватамо да се код Срба није много тога промијенило у протеклих 120 година, и да смо због наших лоших одлука, избора и навика и даље на европском дну! Власт је бахата и неодговорна, државу воде недостојне, девијантне и гротескне личности, јавни новац се расипа на глупости док се народ кулучи сталним стезањима каиша, а  полиција и медији остали су злоупотријебљени како би штитили режим, а не народ и државу…                                                     

Историја је учитељица живота, али ми никако да научимо важне лекције. Лако је схватити у чему је кључ свих проблема и наше пропасти, али је чудно како народу не досади и како не покуша нешто да промијени? Деценије проводимо у биједи, заблудама и сиромаштву патећи се под охолим тиранима, тумарајући оковани ланцима. Стотине хиљада најбољих и најспособнијих бјежи са ових простора а да није ни покушало да се пружи отпор накарадном систему? Многи су истакли бијеле заставе и утекли а да нису смогли храбрости да ставе „лајк“ и неки емотикон, бојећи се да ће тако наљутити моћнике. Све је годинама и деценијама исто, само више нажалост нема Домановића, Диса, Кочића, Стерије Поповића и других генијалаца који ће на маестралан начин сатиром описати наше глупости, и скренути пажњу на девијације и проблеме који разарају друштво.

 

Небојша Вукановић