Црногорци побиједили страх, а гдје смо ми!?

   Црногорци, боље речено они становници Црне Горе који се осјећају и изјашњавају као Срби, побиједили су страх, изненадили многе, показали чојство и храброст масовно изражавајући миран и достојанствен протест и незадовољство владивином тирјанина Мила Ђукановића. Преко 15 000 Васојевића вечерас се прошетало улицама Берана, окупило се испред задужбине Немањића, манастира Ђурђеви ступови, а десетине хиљада грађана сваке ноћи шета улицама свих црногорских градова и општина, од приморја, Будве, Бара и Херцег Новог, до Плужина, Пљеваља, Жабљака и Берана на сјеверу.

Црногорци су скупили храброст и масовно се супростављају режиму, иако су сами и немају ничију помоћ, док Ђукановића подржавају најмоћније земље, Америка, Велика Британији, већи дио Европе, изузев Њемачке, али и земље региона, међу њима нажалост лидери Србије и Републике Српске Вучић и Додик, издајници који су оставили свој народ на цједилу прећутно или отворено подржавајући свог савезника и ментора Мила Ђукановића.

Свака част грађанима Црне Горе, који се годинама боре у тешким условима, масовно протествују и покушавају да се ослободе режима једног човјека који је заробио институције и државу, влада самовољно пуних 30 година дијелећи и свађајући сопствени народ како би опстао на власти.

Са друге стране, осим пријестонице Бањалуке, грађани Републике Српске деценију ћуте и трпе насиље, пљачку, угњетавања, кршење основних људских и грађанских права.. Убијено је више људи, од Милана Вукелића и Николе Ђуровића до Давида Драгичевића и Славише Крунића, опљачкане су и уништене бројне банке, уништена јавна предузећа, десетине хиљада људи остало без посла и хљеба а стотине хиљада побјегло главом без обзира трбухом за крухом, јер нису могли трпити сиромаштво, неправду и насиље, али готово нико се није побунио и супроставио накарадном систему, не рачунајући појединце и мање групе. Све је Додик претворио у прах и пепео, сви су свјесни да нас води у дубоку провалију, али су ријетки они који су спремни да остану, боре се, јавно и отворено иступе против лудила и анархије.

Нека су становници Билеће, Милића и Требиња изашли на улице да подрже браћу у Црној Гори, тако и треба, али гдје су били Милићани  када је Дукић малтретирао и на полиграфу саслушавао дјецу погинулих бораца, тукао дисиденте? Гдје су били Требињци када је Лука отпусио 50 радника и више трудница, или када је повећавао цијену струје како би завршио хацијенду? Зашто су Билећани ћутали и нијемо посматрали како им алкохоличари и појединци који су већ деценијама господари живота и смрти  раскопаше град, уништише водовод, предузећа?

Лако је у Требињу, Шипову, Билећи и Милићима србовати и протествовати због Мила Ђукановића и проблема у другој држави, али треба устати кад се код нас дешава насиље и тиранија, показати зубе домаћим зулумћарима, можда већим и горим од Мила, који уништавају све пред собом, а не ћутати, продати душу ђаволу за 50 марака, предати се, гледати нијемо како пропада и уништава се оно што је генерацијама стварно и у шта су уграђени животи десетина хиљада најбољих и најхрабрији међу нама.

 

Небојша Вукановић