Цијев као парадигма немоћи и пропасти друштва

Свугдје у свијету се може догодити пуцање цијеви, попуштање вентила, неки други квар на водоводном систему и повремени проблеми у испоруци воде.  Ипак ако неко друштво није у стању да за 3 дана оклони квар, онда је то један од јасних показатеља његове немоћи, неразвијености, неорганизованости и слабости.                                                                       

Пријестоница културе Републике Српске је већ данима паралисана, а упркос сталном повећању број радника, милионским инвестицијама у реконструкције водоводног система, машине и осталу опрему, требињски Водовод није у стању да замијени цијев која је пукла. Поставља се логично питање на ком смо то степену развоја ако цијели један град од 30 000 становника није у стању да у 21-ом вијеку замијени цијев и поправи квар?

Све ово што нам се сада догађа је само последица оног што сијемо деценијама, а то је негативна селекција, одлазак најбољих и најобразованијих мајстора и стручњака из свих области, од разних занатлија, мајстора механичара до љекара. Умјесто да као сав нормалан свијет цијенимо знање, поштење, врлине и способности, дајемо прилику најбољим и најспособнијим, њих систематски прогонимо а на одговорна мјеста доводимо неискусне, необразоване, неспособне али бескрупулозне.                                                               

Не желим да било кога посебно издвајам и наводим као примјер, јер их је нажалост на стотине, и гдје год да се окренете видјећете негативну селекцију, хаос, анархију… Од стотину младих људи само из моје генерације, који су на вријеме завршили државни факултет и постали јако успјешни и признати у својим професијама, готово да нико никада није добио ниједну прилику у Требињу, локалној или државној управи, да се покаже и својим знањем и вјештинама да допринос развоју града, државе и друштва. Сви су отјерани јер наше вође не воле мудре, паметне и способне, јер би поред њих дошло до изражаја њихово незнање, незрелост, примитивизам и неспособности. Зато се већина наших вођа окружује послушницима и незналицама, а ми као друштво тонемо све дубље и полако престижемо централну Африку по (не)уређености, сиромаштву, развијености,  животном стандарду.                                                               

Ако се на челу требињског Водовода налази особа која не само да нема адекватно образовање, искуство и референце, већ у својој богатој менаџерској каријери нема апсолутно никаквог додира са водовосним системима, осим што је са чесме пио воду, онда се не треба чудити што је пуцање једне цијеви данима паралисало цијели град!? Нећу улазити да ли је велики притисак у цијевима и нестручно руковођењу система узрок проблема, јер то треба да кажу стручњаци, али ми смо још и добри какво је стање у сусједној Билећи.

Анализе су показале да вода са Билећког водовода није за пиће и да није бактериолошки исправна. Много Билећана у последње вријеме је имало тровање и завршило у болници, а љекари сумњају да је узрок неиправна вода. Добро је да воде има икако, јер су рачуни билећког Водовода годинама блокирани због милионских дуговања, и само Бог зна како цијели систем уопште функционише. Упркос великом проблему који угрожава здравље свих грађана, нико од надлежних није се ни почешао а камоли забринуо и покушао ријешити проблем, а Билећани упорно ћуте и суицидно се трују, јер страхују да може горе.

А да може горе показује примјер Хаитија, мале, братске и изразито неразвијене и сиромашне острвске државе у Карибима која је након катастрофалног земљотреса остала без водовода, комуналних служби и било какве државне управе. Већина становништва је неписмена и живи са мање од једног долара дневно, а Хаитијем владају мафијашке организације које су подијелиле територију.

Неодговорно друштво и грађани који су спремни да продају себе, своју дјецу и породицу за шаку риже и брашна, и свјесно своју судбину предају у руке групе бахатих, бескрупулозних примитиваца која на њиховој муци стекне милионско богатсво, на најбољем су путу да се претворе у европски Хаити.

 

Небојша Вукановић

Ostavi komentar