Чије су идеје, пројекти и планови?

Вријеме је показало да је мој Програм развоја Требиња из 2012, а потом и допуњени програм из 2016. године био визионарски, и слободно могу рећи да су све добре ствари које су урађене у Требињу протеклих 6 година, од развоја туризма, уређења старих дијелова града, поплочавања, подстицаја, градског превоза, инвестиција, видео надзора до Аграрног фонда и затвореног базена, представљају реализацију мојих идеја, пројеката, визија и планова. Када сам у јуну 2012. године објавио свој Програм развоја Требиња, било је то први пут да неко напише детаљан писани документ и програм рада, и постави нове стандарде у изборним процесима. Многи су ми се смијали када сам 2012. говорио о масовном туризму и преузимању дијела страних туриста од Дубровника и Херцег Новог, али је за кратко вријеме изграђено десетак хотела, а показало се да сам био у праву када сам говорио да ће због уласка Хрватске у ЕУ 2013, бити гужви, и да треба изградити нови гранични прелаз.

Одмах по доласку на власт, Славко Вучуревић почео је да преузима моје идеје и пројекте, па су убрзо фугиране зидине Старог града, почело је сређивање фасада на старим аустро-угарским зградама, уведен је градски превоз (иако не онако како сам био замислио), почело постављање видео надзора (такође преузето на погрешан начин), подјела стоке пољопривредницима, запошљавање бар једног члана из породица у којима нико не ради. Бројни моји говори на трибинама и наступи на БНТВ, АТВ и РТРС из 2012, који се могу наћи на каналу youtube, подсјећају како сам говорио о експанзији Турске и могућој сарадњи са ТИКОМ на развојним пројектима и поплочавању Старог града, а управо је ова турска агенција дала милионе за реконструкцију Дома културе. Током 2012. сам истицао да би ријечно острво између Придвораца и Брегова требало понудити приватном инвеститору да сагради туристичко-угоститељски комплекс сличанм Етно-селу Станишићи код Бијељине, а нешто много веће и значајније тренутно гради Родољуб Драшковић, само на другој локацији, на Дражин Долу.

И Лука је детаљно анализирао моје Програме развоја Требиња из 2012. и 2016, и све што је покушао да уради су блиједе копије мојих идеја и планова. Прије двије године сам детаљно писао о покретању Холдинга Требиње и Градског јавног предузећа које ће изводити грађевинске радове, одржавати хаусторе и фасаде, а Лука је на основу ове моје идеје и основао фирму „Рад“. Као неко ко води поријекло са Бобана, 2012. сам био планирао да из буџета помогнем нашим повратницима на Иваници, у Попову, Површи, Бобанима и дијеловима општине Требиње која је окупирана и одцјепљена у последњем рату. Због тога сам одржао и трибину на Иваници 18-ог септембра 2012. и говорио на који начин ћу из буџета града Требиња помоћи повратницима у Равном.

Управо на овај начин у буџету града Требиња за 2018. планирано је 25 000 марака повратницима у Равном. Када сам 2012. говорио о оснивању Аграрног фонда и подјели полутки пензионерима, покојни Никола Секуловић ме је исмијавао тврдећи како ће са Вуканом пршути расти на дрвету, а управо је копирајући детаљно мој Програм и замисли по доласку на власт Лука Петровић основао Аграрни фонд! Годинама сам упозоравао на проблем пребацивања новаца из ХЕТ-а и Електропривреде у Бањалуку и Лакташе, да је неопходно  ХЕТ претворити у окосницу развоја града, и управо по моделу који сам јавности представио још 2012. Лука користи новце (боље је рећи злоупотребљава)  ХЕТ-а за реализацију неких пројеката. Још 2012. сам истицао да је неопходно да се уради пројекат монтажног затварања постојећег Олимпијског базена на Бањама, али се Лука умјесто моје јефтине и практичне идеје одлучио за много скупљу изградњу новог затвореног базена. Волио бих да гријешим, а на вријеме сам више пута упозоравао, али бојим се да ће вријеме показати да је затворени базен који се тренутно гради велики промашај и пропали пројекат.

Ових дана сви говоре о скоријем почетку поплочавању Старог града, а мислим да нема Требињца који није упознат са чињеницом да сам годинама детаљно говорио о важности поплочавања за изглед града и развој туризма, те откопавању хендека око зидина као важном куриозитету за привлачење туриста. Лука не само да је у потпуности копирао моју идеју, већ ме је послушао у одабиру архитекте који је радио идејни пројекат, те фирме извођача радова. Као један од најмлађих кандидата, 2012. сам говорио о смјени генерација и подршке младима, те рекао да град треба да да земљиште у бившој касарни и све неопходне дозволе како би се за младе саградила јефтина зграда. Не само да је Лука прекопирао идеју, већ је и локација остала иста…

Врло сам поносам на чињеницу да сам са кандидатуром 2012. године представио визију развоја Требиња у наредној деценији,и да је вријеме показало да су моје визије, идеје и планови били реални, добри и да представљају темељ за развој града у будућности. Жао ми је што нико од дворских портала и бивших колега никада није подсјетио јавност и читаоце на ове чињенице, и што се сви труде да ме максимално маргинализују, дискредитују и омаловаже. Жао ми је што 2012. или 2014. нисам добио бар једну малу шансу да системски промјеним ствари у граду из темеља, и што сам умјесто малог поштовања за добре идеје, визије, пројекте и програм, отјеран из града као последњи пас уз тоне смеће које су за мном просули они који страхују за своје мале ситне интересе. И сада, као и 2010. 2012. или 2016. у Требињу ће се ујединити сви моћници из тзв „Требињске странке“ како би спријечили да неко ко није дио њиховог „естаблишмента“, система и екипе помрси њихове планове, личне интересе и направи искорак који разбија стереотипе.

Вријеме ће на крају све показати и ставити на своје мјесто. Можда сам субјективан, али ако ништа друго, бар због бројних позитивних идеја, дугогодишње борбе за правду и упорне заштите сиромашних и обесправљених, популаризације и скретања пажње јавности на свим меридијанима свијета на проблеме у Требињу и Херцеговини, сматрам да сам заслужио бар минимум поштовања и живот достојан човјека, умјесто што ме неки моји суграђани на улици називају потурицом, јањичаром и Бакировим издајником, те због „душевних болова“ у монтирним споровима незконито пописују и покушавају отети ствари из куће мојим родитељима, па тако и њих, потпуно недужне, протјерати трајно са ових простора.

Правда је спора али достижна, а надам се да ће некад на овим просторима истина и правда побиједити лаж, подвале и манипулације.

 

Линкови и програми 2012. 2014. и 2016. за подсјећање читаоцима

 

  • https://trebinjelive.info/2012/06/09/nebojsa-vukanovic-izlozio-svoj-program-2/
  • http://nebojsavukanovic.info/kako-dalje-program-oporavka-liste-nebojse-vukanovica/

Program razvoja grada Trebinja u periodu od 2016 – 2020.

Небојша Вукановић