БИБ банка не смије бити опроштена

Пише: Славиша Раковић

Организовани злочиначки подухват назван Балкан Инвестмент Банка је изведен уз пуно саслужење најодговорнијих функционера у Републици Српској . На листи одговорних су прије свега, по командној и функционалој одговорности, Славица Ињац – директор агенције за банкарство Републике Српске, министар финансија Зоран Тегелтија и предсједник владе Жељка Цвијановић. Историјски се овоме може додати још читава галерија ликова, од директорице ИРБ, бившег министра финасија Џомбића и бившег предсједника владе Додика.

 

Прво да напишемо шта је значила такозвана трансформација банке са 2012. на 2013. Наводно је донијета одлука о санацији од стране Владе РС. Из марта 2013 имамо следећу вијест „РС је постала власник 99,95 посто акција БИБ-а, након што је завршен поступак докапитализације Банке уплатом акционарског капитала.Наиме, инвестиционо-развојна банка (ИРБ) РС-а је, по одлуци Владе, докапитализовала ту банку с 24 милиона КМ, а раније је купила обвезнице од шест милиона, тако да је укупно уложено 30 милиона КМ. Чак је и министар Тегелтија тада јавно говорио да је куповина акција Балкан Инвестмент Банке за 30.000.000 КМ добар посао, јер је Држава постала власник Банке која има преко 200 милиона КМ имовине.

Овдје морам нагласити да сам са занимањем пратио ову трансформацију, јер сам професионално радознао на који начин се прилази послу преузимања банке. Нисам се увјерио да је постојао било какав елаборат, план, процјена или било шта друго на основу чега је одлука донијета. По свему што је јавно саопштено, доносиоци одлуке су све засновали на „знању о банци“ које посједује АБРС. Но, уз постојање ревизорског извјештаја, који је јавно доступан, сви стручни људи су се нашли у чуду након доношења ове одлуке. Зато се и мора демаскирати улога најважнијих протагониста.

 

Да кренемо од капитала. Номинални капитал банке је био 30 милиона КМ који су уплатили Литванци. Тог капитала у банци није било јер је исти пласиран у иностранство, без било каквог обезбјеђења у износу од 28 милиона КМ. И не само то, него је до сада једини оптужени Навицкас успјешно „украо“ 56 милиона марака преко хибридних предузећа основаних у БиХ, гдје се новцу изгубио сваки траг. Дакле, тешко је говорити о несавјесном пословању управе, лошим одлукама, лошим процјенама и уопште давати квалификацију из пословања у привреди када је евидентно:

Да банка никада није имала ризични капитал јер је улог у кратком периоду, на свјестан начин трансформисан у поврат новца, преко кредита иностраним компанијама (тридесет милиона)
Да је директор банке свјесно измузао, извукао, украо и опрао 56 милиона марака преко предузећа-хибрида, које нису имале пословање.

Прозвати ове радње тешкоћама у пословању је комично, безобразно и одраз свеукупне бахатости отуђене клике на власти.

Уз све то одвија се услужни сервис, било на нивоу „неповратних“ кредита, било покривања трошкова, хонорара и других исплата за „заслужне“ сараднике, како режима, тако и банке.

Од 247 милиона пласираних кредита у наплативој зони је 46 милиона.

Зашто је био потребан услужни сервис. Прије свега, Балкан банка је у структури извора имала јавна средства, великом већином, слично као и БОБАР банка. На крају 2012. године Република Српска је имала потраживања према банци (у најчистијем новцу) 110 милиона марака. Када се зна да с укупне обавезе банке биле мање од 200 милиона поставља се питање на који начин толики јавни новац стоји уложен код банке која евидентно нема ни капитал, и то да нагласим од почетка. Све то је знала АБРС. Записници се не смију уништити, а кредити који су дати страним лицима су сигурно били предмет сваке контроле.

 

Ко зна колико дуго би се прикривало стварно стање у банци са власником који то није, да није дошло до стечаја УКИО банке у Литванији? Тај момента је натјерао врхушку да импровизује. Умјесто да се помире са чињеницом да је ликвидација Балкан банке неминовност они иду корак даље у заташкавању. Наравно, сваки корак даље представља неминовно увећање губитка. А и то речено финансијским језиком није велики проблем, колико је проблем губитка повјерења и образа.

Дакле, улази се у промјену власника и Република Српска у бунар баца 30 милиона и остаје се на 111 милиона марака јавних пара у банци. Умјесто контроле штете, ради прикривања се баца 30 милиона марака. То је само директна штета. Анализа кредитног портфеља показује прстом директно на кориснике криминалног подухвата и постоји 100 милиона марака домаћих корисника који нису испунили обавезе према банци, а могућност наплате је изразито ниска. То је један од праваца озбиљне истраге.

Други правац озбиљне истраге је анализа исплата које је вршила банка на рачун трошкова пословања, јер се и ту налази списак корисника који су само требали да омогуће ову незапамћену пљачку. И наравно, не треба заборавити да потпуно нарушен углед институција Републике Српске захтјева да се у одговарајућем кривичном поступку утврди одговорност за прикривање, саучесништво и слично.

 

п.с. у 2018. Години се много кука о новцу за наводне реформе који не стиже, о акцизама и свакојаким другим теретима. О пропалих 300 милиона преко само двије банке изгледа није пристојно говорити у друштву којим влада криминал и корупција.

Славиша Раковић