palpal

БДП и мистерија развоја

Пише: Славиша Раковић

Kако непрестано слушамо о постигнућима реформског захвата и беспријекорном прегнућу владајуће гарнитуре која се очитује угланом на позивању на највећи раст БДП у 2016. години у региону, потребно је знати и следеће:

  1. Највећи раст у региону – тачно. Небо је погледало власти, или су добро пјевали додоле па је раст БДП у производњи енергије био око 15% у односу на претходну годину. Но већ 2017. дошла је суша. Веома развојно и надасве стабилно.

  2. Стопе раста од преко 6% забиљежене су редом у 2006. 2007. и 2008. години и тада долази до раста БДП од укупно 23% у само три узастопне године. При томе треба нагласити да средства добијена приватизацијом Телекома и НИРС још немају било какве ефекте у датим годинама.

  3. Од 2008. до данас стопе су промјенљиве. Но забрињава један податак. Док су све земље реаговале на кризу, а Република Српска је имала фондове приватизације на располагању, код нас је за цијели тај период дошло до пораста БДП од свега 15%.

  4. Оно што забрињава јесте тапкање у мјесту пољопривереде која, уз мале варијације има константно мањи учинак још од 2009. године.

  1. Стабилно расте у учешћу у генерисању БДП јавна управа и здравство, док све остале категорије на неки начин осцилују око исте тачке.
    5.а. Они који сакривају податке о стварној дубиози – дугу варају се само у једном. Рачуноводство, ап и оно друштвено никада не може да сакрије истину на дуги рок, него само до године до године.

  2. Уколико валст мисли да треба да заснивамо свој раст на два елемента – расту иностраних тржишта, напосе тржишта ЕУ, те да се узда у добре хидролошке прилике праћене техничком спремношћу енергетских обејката, мислим да нам власт уопште и не треба и да само хранимо прескуп апарат, који и превише троши.

  3. Учинци ИРБ која има активу од цца. 750 милиона марака су непримјетни. Губици јавног сектора привређивања су све примјетнији и кумулирају се. Јавне финансије расту упркос никаквом учинку и ствара се притисак за повећање јавне потрошње. Задужење је у истом периоду удвостручено без показивања ефеката на раст БДП. Kаматне стопе по којима је извршено задужење веће су од стопа раста БДП и то примјетно.

  1. Kада се томе дода да се упорно инсистира на одржавању партократске структуре која убија сектор привређивања, да борбе против криминала и корупције нема чак ни на вербалном нивоу, може се оцијенити да је власт отела државу народу, али не само државу него и перспективу и наду.

  2. Раст и развој могу се генерисати само одлучним увидом и захватом у генераторе раста БДП. Промјена структуре, али и искориштавање потенцијала који су у јавном домену су изворишта и раста и развоја.
    .

  3. Улога власти је да мобилише све снаге у друштву, а не да врши дистрибуцију БДП. Новца има, али ако не знамо како да га употребимо, а уз то још отуђимо добар дио расположивих средстава, не можемо очекивати да имамо на располагању довољно новца.

 

  1. Програми штедње треба да буду усмјерени ка сузбијању нерационалне потрошње, од возикања авионима и хеликоптерима, набавке прескупих аутомобила, непотребних путовања, до разноразних уговорених непроизводних услуга. Иако појединачно ове ставке не изгледају велико, кумулативни ефекат је знатно већи од 5 милиона KМ које су узете од запослених по основу минулог рада што се представља највећом реформом.

  2. Систем лажи и спиновања скренуо је пажњу са животних питања. И не само то, спиновањем се фабрикује шарена лажа о реформама, док се једна камарила храни јавним набавкама и иностраним кредитима. Уопште, пораст задужења је све више усмјерен ка јавној потрошњи, па и у случају међународног, развојног кредитирања (случа WБ за јачање финансијског сектора или за оне стоп схоп.

13.Агенда за реформе захтијева велико анагжовање ради уочвања и отклањања свих црних рупа у систему. Да ли је ово тешко? Па сви зању да смо мали, са једва мало више од милион становника и то није ракетна техника ни висока математика. И шуме и воде и земља могу да нам обезбиједе милионе, али морамо се питати за шта и за кога? Хоћемо ли радити на себи или ћемо једноставно рећи да нисмо ни Европа ни Шведска како то најодговорнији политичари уобичајено изјављују. Не требају нам страни експерти за извођење ових политика, они нам требају тамо гђе рјешавамо конкретне проблеме, тамо гђе ће нам рећи да је лудост потрошити 23 милиона за картице здравственог фонда, тамо гђе ће нам рећи да развој ИТ сектора зависи од конкуренције и једнаког третмана, тамо гђе ће нам објаснити да добри путеви буду увијек много јефтинији од аутопутева који се неће исплатити ни за сто година. Не смијемо слушати кредиторе који вишак новца по сваку цијену утрпавају управо оваквим неодговорним властима, које ће наћи хиљаду аргумената у прилог тврдњи да смо мало задужени. Kада их питамо шта су постигли са досадашњим задужењима не желе да помињу бројеве, већ објекте.

14.Зато сви треба да се заложимо за РУМУНСKИ сценарио.(Откако је Румунија извршила обрачун са преко 400 корумпираних функционера, све стопе раста су изнад свих европских и других земаља у свијету). Промјена режима, прогон криминалаца, одговорна јавна управа и компетентне и независне институције и предан рад на развоју пробудиће наду свих слојева друштва, разбиће страх и вратити нас на пут цивилизованих друштава.

Славиша Раковић