Batagon potapa cijeli grad Cug i penzione fondove

 

 

 

    Da je Batagon velika prevara, riskantna firma sa sumnjivim finansijskim operacijama, potvrđuje istraživanje i pisanje VOICE i srbijanskih medija o kupovini Fabrike akumulatora iz Sombora, pranja novca i posledica po cijeli švajcarski grad Cug. Pisanje prenosim u cjelosti..

Finansijski potresi u Švajcarskoj nakon kupovine Fabrike akumulatora Sombor

30. Jul 2020 by Ekipa VOICE | Nema komentara

Kontroverzni biznismen Dalibor Matić za FAS platio 7,35 miliona evra iako je od švajcarskog investicionog fonda dobio 63,7 miliona?

Ciriška investiciona kompanija Ruvercap, preko koje je švajcarska firma Batagon International kupila Fabriku akumulatora u Somboru, doživljava ovih dana velike finansijke potrese zbog kojih je ugrožen i rad pojedinih banaka i penzionih fondova u Švajcarskoj.

Švajcarski mediji pisali su proteklih meseci o sumnjivim investicijama Ruvercapa u zemljama Zapadnog Balkana, a kao glavni razlog za to navode finansijske transakcije sa kompanijom Batagon u vlasništvu Dalibora Matića, koji je, prema medijskim napisima, u Švajcarskoj bio hapšen zbog sumnje da je učestvovao u pranju novca.

Kao što je VOICE ranije pisao, Matić je Fabriku akumulatora u Somboru iz stečaja kupio krajem 2017. godine 7,35 miliona evra. Međutim, švajcarski mediji pišu da je da Batagon ustvari krajem 2017. kupio Fabriku akumulatora posredstvom Ruvercapa.

„Transakcija je kao zalog uključivala kreditnu liniju plus fabriku. Ali investitori sumnjaju da li je Batagon iskoristio navedeni iznos od 63,7 miliona evra u celosti za kupovinu“, piše švajcarski portal finews.ch.

Fabrika prodata tek iz šestog pokušaja

FAS je prodat iz stečaja tek nakon šestog pokušaja. Prva prodajna cena iznosila je 3,6 miliona evra i osim predstavnika bivših radnika u Odboru poverilaca bila je neprihvatljiva za ostala četiri člana odbora. Isti slučaj bio je i pri ponudi Batagona od 4,5 odnosno 5,05 miliona evra. Vašingtonski IFC (ogranak Svetske banke) prihvatio je ponude od šest, a kasnije i sedam miliona evra, ali prodaja ni tada nije uspela jer su preostala tri člana odbora bila protiv.

Tek je cenu od 7,35 miliona evra prihvatio i predstavnik Mediolanum investa (otkupili potraživanja Banke Inteza) pa je 1. decembra 2019. ozvaničena prodaja FAS-a iz stečaja. Komercijalna banka ostala je uzdržana, dok je predstavnik turske Hall banke glasao protiv prodaje.

Prodajom FAS-a svi razlučni poverioci (IFC, Hall banka, Komercijalna banka i Mediolanum invest) skinuli su hipoteku sa imovine fabrike. Privredni sud u Somboru 20. decembra obavešten je od stečajnog upravnika Predraga Ljubovića da je Batagon dan ranije uplatio 7,35 miliona evra. Shodno tome Privredni sud je 17. januara 2018. doneo rešenje da se stečajni postupak obustavi, te da Batagon postaje vlasnik kompletne imovine bez ikakvih obaveza prema ostalim poveriocima ili poreskim organima.

Dalibor Matić i Dejan Simić prilikom kupovine Fabrika akumulatora Sombor

Novi vlasnik fabrike Dalibor Matić retko se pojavljivao tokom procesa prodaje. Njegov ovlašteni zastupnik bio je advokat Dejan Simić, široj javnosti poznat po aferi Kofer. Reč je o slučaju iz 2006, kada je Simić, kao tadašnji viceguverner Narodne banke Srbije, optužen da je od predstavnika Dunav TBI grupe tražio mito od dva miliona evra da bi toj kompaniji obezbedio dozvolu NBS za obavljanje finansijskog lizinga.

Mediji su izveštavali da je u aferu bio umešan i tadašnji ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić. Simić je tvrdio da je Dačić iz njegovog stana izašao 15 minuta ranije nego što je upala policija i pronašla kofer sa 100.000 evra. Simić je 2011. godine pravosnažno oslobođen optužbi.

Zbog ulaganja u Ruvercap, pojedini švajcarski penzioni fondovi u problemu

Švajcarski portal insideparadeplatz.ch piše da bi zbog lošeg poslovanja Ruvercap mogao pretrpeti velike gubitke. Ono je uključivalo i švajcarske penzione fondove, koji sada gube mnogo novca. „Samo u ovom slučaju, govori se o gubitku od 500 miliona CHF. To bi moglo biti i više“, rekao je za portal insajderski izvor.

„Ruvercap je imao tri fonda. Oni su finansirali takozvani faktoring i pozajmljivanje. To ustvari znači da su se bavili predfinansiranjem računa dobavljača. Priča se vrtela oko tri fonda koji se nalaze u Irskoj: jednog u švajcarskim francima, jednog u evrima i jednog u američkim dolarima“, piše švajcarski portal za koji predstavnici Ruvercapa nisu želeli da posebno komentarišu novonastalu finansijsku krizu.

Reč je o fondu Quayside Fund Management iz Irske, kojim upravlja Centralna banka Irske. Taj fond je osnovan 2014. i posluje kao alternativni investicioni fond za plasmane unutar Evropskog ekonomskog prostora (EEA).

VOICE je uputio je niz pitanja menadžemntu tog irskog fonda u vezi sa poslovanjem sa švajcarskim Ruvercapom, međutim – odgovori su izostali. Kao i u slučaju švajcarskih portala koji su se interesovali za gubitke koji su nastali poslovanjem Ruvercapa, i VOICE je ostao uskraćen za to, ali i pitanja u vezi sa eventualnim prekidom saradnje sa švajcarskom kompanijom i njenim ulaganjima na Zapadnom Balkanu.

Osim štete koju je evidentno pretrpeo ovaj irski fond, portal luzernerzeitung.ch prenosi i priču o nastalim gubicima u penzijskom fondu grada Cug (PK), gde nisu mogli da pretpostave kakav će finansijski rezultat imati njihovo ulaganje u finansijske instrumente Ruvercapa. S obzirom na novonastala dugovanja od najmanje 500 miliona evra i penzioni fond grada Cuga doživljava finansijski potres.

Penzioni fond grada Cuga u Švajcarskoj u problemima (foto: Wikimedia)

PK je svoju strategiju ulaganja prebacio u održiva ulaganja, kojima su pripadali i fondovi Ruvercapa. Prema izveštaju predsednika PK Karla Kobelta, očekivali su dobar povrat novca, ali se dogodilo da su već u 2019. doživeli gubitak od 2,5 miliona švacarskih franaka. PK je u 2019. brojala 1.139 aktivnih osiguranika i 458 penzionera. Bilansna svota iznosila je 534 miliona CHF.

I dok je u Švajcarskoj finansijsko klupko počelo da se odmotava, u Srbiji nema naznaka za tako nešto. Štaviše, Fabrika akumulatora, kako pišu ovdašnji mediji, radila je i tokom vanrednog stanja, ali smanjenim obimom, i na evropsko i rusko tržište izvozila akumulatore.

Ostavke u Ruvercapu zbog pogrešnih investicija na Balkanu

Potresi u Ruvercapu doveli su i do ostavke člana Saveta banke Graubündner Kantonalbank (GKB) Thomasa Hubera. Huber je istovremeno bio i u bordu direktora Batagona, a finews.ch ga povezuje i sa kupovinom Pavlović banke u Bosni i Hercegovini.

GKB je prihvatila Huberovu ostavku, ali nije objasnila razloge zbog kojih je to učinio. Ulagači u tu banku, uključujući brojne švajcarske penzione fondove, banke i porodične urede, sada se plaše da bi zbog poslovanja sa Ruvercapom mogli doživeti velike finansijske gubitke.

„Huber je daleko više uključen: on je u Upravnom odboru Batagona, jedne od kompanija koje su obavljale transakcije za Ruvercap Investment na Balkanu“, navodi portal i dodaje da je Huber izjavio da je o umešanosti GKB-a u Ruvercap Investment čuo tek pre godinu dana. Švacarski mediji tvrde da to nije tačno i da je od samog početka bio svestan rizika svoje aktivnosti u Batagonu.

Batagon pokušavao da posredstvom Vlade Republike Srpske kupuje i firme u BiH

O Batagonu su dosta pisali i mediji u Bosni i Hercegovini. Ponajviše o namerama da preuzme firme koje su odavno zanimljive i drugim bosanskim preduzećima. Jedno od njih je i Pavgord iz Foče koji je donedavno, uz Batagon i Galens invest, bio među najvećim akcionarima Pavlović banke (sadašnje Naše banke).

Portal Zvornički.ba objavio je februara 2019. tekst u kom se navodi da Batagon, „kao firma bez istorije i porekla novca, kupuje potraživanja Vlade Republike Srpske prema Alumini i preuzima tu kompaniju za 43 miliona evra“. Međutim, do ove transakcije nije došlo, pa je entitetska vlada ugovor sa Batagonom raskinula.

I portal capital.ba sredinom prošle godine pisao je o namerama Batagona da otkupi potraživanja koja fočanski Pavgord ima prema Fabrici glinice Birač i njenim ćerkama firmama, ali da taj otkup plati Alumina u ukupnom iznosu od 122,6 miliona konvertibilnih maraka, u 24 jednake rate.

Konačno, portal insajder.in je dva meseca kasnije objavio tekst da Batagon ne odustaje od kupovine Alumine i Birača i za to optužio sud u Zvorniku koji je osporio ugovor koji je ta firma imala sa Vladom Republike Srpske i uplatom 43 miliona evra u budžet.

I pomenuti fočanski Pavgord godinama pokušava da uđe u posed Birača, od kojeg Ukio banka iz Litvanije potražuje 155 miliona KM. Pavgord je od Ukio banke otkupio potraživanja za oko 12,5 miliona KM, ali nikada nije upisan kao poverilac. Naime, stečajni upravnik Birača tvrdi da su u kupoprodajnom ugovoru između Pavgorda i Ukio Banke navedena potraživanja od 195 miliona KM, dok iz Ukio Banke tvrde da su preneta samo 122 miliona KM potraživanja od Birača na Pavgord.

Okružni privredni sud u Bijeljini je odbio da umesto litvanske banke upiše Pavgord na listu poverilaca, pa su se Pavgord i Ukio Banka žalili Višem privrednom sudu u Banjaluci. Slučaj je vraćen na ponovno odlučivanje u Bijeljinu. U međuvremenu su iz Pavgorda posredstvoma advokata pisali i tadašnjem predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku i požalili mu se da od 2015. bezuspešno pokušavaju da uspostave saradnju sa upravom Alumine, odnosno stečajnim upravnikom i Odborom poverilaca.

Vlasnik Pavgorda je Gordan Pavlović od osnivanja 1993. godine. Pored ostalog, vlasnik je i Rudnika mrkog uglja u Miljevini kod Foče. Pavlović je član Dodikovog Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD). U periodu od 2002. do 2013. godine kupovao je delove ili kompletna preduzeća u stečajnim postupcima i privatizaciji: Tehnokom i Maglić iz Foče, Višegrad promet i Panos iz Višegrada, hotel u Rudom, fabriku Bosanka u Doboju, ali i novosadsku fabriku autodelova Motins.

Iako u Ruvercap Investmentu negiraju da su usko sarađivali s Batagonom, nisu porekli da su primali kredite kompanija iz Luksemburga i Nemačke, o čemu je odlučio investicioni odbor. Suvlasnik Ruvercap Investmenta je Marc Clapasson, ali on nije bio i član investicionog odbora.

Za Clapassona švajcarski mediji tvrde da kontroliše jednu od bivših kompanija Batagona i „da je sa navodnim vlasnikom Daliborom Matićem očigledno dobar prijatelj, budući da su na Svetskom prvenstvu u fudbalu zajedno gledali utakmicu između Srbije i Švajcarske u Kalinjingradu”.

Turneja po Balkanu

Kako su pokazala istraživanja finws.ch, Batagon je bio na pravoj kupovnoj turneji sa švajcarskim penzijskim fondovima na Balkanu. Početkom 2019, Pavlović banka je objavila je da Batagon učestvuje u njenoj dokapitalizaciji i da će u početku kupiti oko 20 odsto akcija kako bi kasnije preuzeo kontrolu.

Portal dalje piše da su se sredstva iz švajcarskih penzionih fondova koristili bez njihovog znanja za kupovinu banke čiji su vlasnik Slobodan Pavlović i tri njegova radnika uhapšeni 2016. zbog sumnje na pranje novca. Batagon je u jednom trenutku posedovao više od 20 odsto akcija, da bi se zbog pokrića gubitka iz 2018. sveo na 18,5 odsto akcija. Potom su sredinom 2019. najveći akcionari sa po 22 odsto akcija postali novosadska građevinska kompanija Galens invest i preduzeće Pavgord iz Foče.

Najpre su iz Galens investa i Pavgorda doneli oktobra prošle godine odluku da promene članove Nadzornog odbora banke koje je imenovao Batagon. Jedan od smenjenih članova je i funkcioner vladajućeg Dodikovog Saveza nezavisnih socijaldemokrata Dragan Riđošić.

Ubrzo su investitori odlučili da od Batagona otkupe akcije Pavlović banke kada je obećana dokapitalizacija dostigla oko 3,5 miliona evra. Ranije ove godine Batagon je prodao akcije banke koju su novi vlasnici preimenovali u Naša banka. Najveći kupac bila je zvornička građevinska firma Keso-gradnja, koja sada poseduje oko 15 odsto akcija.

Prema uvidu u Centralni registar hartija od vrednosti, na dan 16. jula 2020. godine, Keso-Gradnja ima 15,1 odsto akcija Naše banke, a 20,2 odsto u glasačkim pravima. Ta transakcija sa Batagonom je realizovana 5. februara putem blok-posla na Banjalučkoj berzi, u ukupnoj vrednosti 1,76 miliona konvertibilnih maraka (KM).

Batagon je posredstvom Ruvercopa ušao i u poslove sa nekretninama i hotelijerstvom. Najpre je novembra 2018. Batagon kupio hotel Bistrica na Jahorini po ceni od oko šest miliona KM. Uz to, bila je planirana i izgradnja luksuznog hotela na Jahorini. Međutim, mediji su marta 2019. objavili da je Batagon morao da zaustavi taj građevinski projekat “zbog povećanih cena zemljišta na Jahorini”.

Umesto svega navedenog, razlozi za neuspehe projekata Batagona doveli su i do presušivanja izvora novca Ruvercap Investmenta. Budući da su sredstva sada zamrznuta, nikakva sredstva iz fondova ne mogu se koristiti za dalje akvizicije kompanija ili druge projekte.

Darko Šper (VOICE, naslovna fotografija: Fabrika akumulatora Sombor, foto: SOinfo)

Istina je: ima nas! Klikni i podrži slobodno novinarstvo!

Print Friendly, PDF & Email