A KADA PROĐE PANDEMIJA – objavljeno u dnevniku „Politika“ od 25.3.2020.

Koliko god paradoksalno zvučalo, kovid 19 je dar s neba za zapadne vladajuće političke i ekonomske strukture. Pandemija će imati razorne ekonomske posledice, ali velika ekonomska kriza je bila neminovna i bez nje. Početak krize se jasno video još u septembru 2019. Pandemija će sada poslužiti da se ta činjenica sakrije, a neugodna pitanja gurnu pod tepih.

Za novu krizu tako neće biti kriv ekonomski model zapadnih država, koji se ni za jotu nije promenio od Velike recesije 2008/2009. Za krizu neće biti kriva brutalna budžetska štednja, ni stagnacija primanja najvećeg dela zaposlenih, niti besramno ignorisanje strahovitog rasta nejednakosti. Ne, sa sistemom je sve u redu, ali je virus, eto, pokvario idilu.

Zapadne države, i sve druge koje se na njih ugledaju, imaće izgovor da bar još jednu deceniju nastave sprovođenje destruktivne ekonomske i socijalne politike. Do krajnjih granica će se testirati izdržljivost sluđenog javnog mnjenja koje će poverovati da je smisao egzistencije samo u tome da se ostane živ. Nije slučajno da se sistematski podstiče histerija koja je svet dovela u stanje kolektivne psihoze u kojoj svaki totalitarni eksperiment može biti prihvaćen bez pobune.

Sve velike ekonomske krize, od trijumfa neoliberalizma osamdesetih godina prošlog veka do danas, imale su isti uzrok – veliki, kombinovani rast zaduženosti građana, države i privrede. U drugoj polovini 2019. visina globalnih dugova je dostigla neverovatnih 350.000 milijardi dolara i prešla je 320 procenata globalnog bruto domaćeg proizvoda. Obe brojke su daleko iznad nivoa koji je viđen 2008. i koji je tada izazvao krizu strašnih razmera.

Sistem već deceniju funkcioniše od danas do sutra – novac se neprekidno štampa i kamate se održavaju na apsurdno niskom nivou kakav nije viđen u modernoj istoriji. Stari dugovi se vraćaju samo novim zaduživanjem, ali neodrživ rast kompanijskih dugova počinje da urušava finansijski sistem. U SAD je u septembru 2019. počela ozbiljna kriza likvidnosti i krenulo je dodatno, veliko štampanje para. Stručna javnost, međunarodne organizacije i globalni mediji su se pravili da ne vide šta se događa. A onda je došao virus. Za razliku od prethodnih kriza koje su bile krize tražnje, ova danas je istovremeno i kriza tražnje i kriza ponude jer je veliki deo privrede (pogotovo servisni sektor) stao. To je kombinacija kakva se sreće samo u sankcijama i ratovima.

U ovom trenutku zapadne zemlje planiraju da naštampaju nekoliko hiljada milijardi dolara – za početak. Ovu ogromnu dodatnu emisiju novca niko neće dovesti u pitanje. Niko neće zapaziti kako se u krizama novac volšebno pojavljuje i da ga uvek ima kada banke i velike korporacije dopadnu nevolja. Novca uvek ima dovoljno za naoružavanje, za vojne vežbe, za brutalne vojne intervencije. Nema ga dovoljno samo za socijalnu davanja, za medicinsku opremu, za plate zdravstvenih radnika, za naučna istraživanja i obrazovanje. Zapadni sistemi su sjajni kada treba „proizvoditi“ finansijske derivate, alate za gubljenje vremena na društvenim mreže, za holivudske proizvode za ispiranje mozga. Posrću samo kada treba brinuti o ljudima – kada zatrebaju zaštitne maske, respiratori, bolnički kapaciteti, lekovi, ili kakva druga realna dobra.

Kada pandemija prođe i prebroje se mrtvi, tada će nove, ovoga puta ekonomske žrtve doći na red. Finansijskim intervencijama spasiće se velike banke i korporacije, ali će svi drugi doživeti veliki šok. Nezaposlenost će naglo skočiti i najteže će pogoditi najugroženije delove stanovništva – one milione koji nemaju ni zdravstvenu, ni socijalnu zaštitu, ni ušteđevinu, već imaju samo dugove. Žrtve siromaštava niko neće brojati, niti će objavljivati dnevne biltene bolesnih ili umrlih zbog siromaštva.

Kriza će ponovo unesrećiti male i slabe ekonomije. Kapital, koji se već povlači iz država u razvoju, povlačiće se još brže. Slabe ekonomije će biti na kolenima, jer je njihov kapacitet da pomognu svoju privredu nedovoljan. Niko neće ni primetiti da moćne zemlje koje hiljadama milijardi subvencionišu svoje kompanije, koristeći pandemiju kao pokriće, grubo narušavaju pravila globalne tržišne igre – pravila koja su upravo oni postavili.

Potom će bogate države i MMF ponuditi pomoć u vidu kredita, nabacujući već zaduženim zemljama novu dužničku omču. Za naštampanu dolarsku ili evro „hartiju“ slabe države će još intenzivnije razmenjivati svoja realna dobra – robu, imovinu i resurse. Domaći eksperti, zaljubljenici u malu državu i slobodno tržište, objašnjavaće da tu nema govora o otimačini, već da to Zapad investira svoju mukom stečenu štednju. Nesretne i nesposobne vlade će nasedati na iste stare trikove i verovaće istim savetnicima. A građani, oni će biti sretni što su „pretekli“ – samo neka je glava na ramenu, makar stomak bio i prazan. Varaju se one dobre duše koje veruju da će nas kriza nečemu naučiti i da će svet proći katarzu. Posle pandemije svet će biti još suroviji.

Advertisements
Seen ad many times
Not relevant
Offensive
Covers content
Broken

REPORT THIS AD
Advertisements
Seen ad many times
Not relevant
Offensive
Covers content
Broken

REPORT THIS AD

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

 

 

 

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

  1. Za Nikolu – Već sam delom odgovorio Nenadu – mislim da nećemo videti visoku inflacije u razvijenom svetu u narednih godinu dana. Delom i zato, što kako ste primetili, deo novca će ići u hartije od vrednosti, deo u zlato, a ostatak će se preliti na ceo svet. S druge strane, inflaciju i stagflaciju ćemo verovatno videti u slabijim ekonomijama.

  2. Za Nenada – Kada se novac štampa u vreme kada se mnogi kapaciteti ne koriste, moguće je da štamparija ne proizvede inflaciju. Nema sumnje da bi mnogi voleli da se to desi kako bi se dugovi malo obezvredili, ali ovako, odoka, mislim da neće biti stagflacije, bar ne u narednih godinu dana.

  3. Gospodine Katiću,

    da li mislite da će ovo besomučno štampanje novca izazvati inflaciju i poskupljenje roba i usluga na Zapadu? Onda će većina stanovništva pomalo da osiromaši, pošto primanja, siguran sam, neće pratiti taj rast cena. Praktično, troškovi i gubici bi se socijalizovali i razvukli na celokupno stanovništvo.

    Ili će se većina tog novog novac preusmeriti, kao i do sada, na berzu i tržište nekretnina, pumpajući nadalje njihove cene, pa dokle traje. Kako već rekoste, ovim epidemijom su dobili bar još jednu deceniju da nastave po starom.

  4. Slazem se sa Ivanom i Ganetom.
    Kupovina zemlje bi imala mnogo smisla.
    Medjutim nije lak korak selidba kad imas decu koja idu u srednju skolu.

  5. @Gosp Katic

    Ja i dalje ne mogu shvatiti da ljudi i dalje vrte pricu o virusu kao krivcu za recesiju. Za nevjerovati!!!

    Prosle godine smo na ovom blogu pricali Vi, Gane i ja o inverziji krivulje.
    Financijski sistem je bolestan a penzioni fondovi prazni.
    Neznam kako je u Britaniji ali u Sjevernoj americi vlade na svim razinama zabranjuju rad kompanijama a kao pomoc ima se daje ………….kredit. Izgleda da nisu svi dovoljno zaduzeni.

    Moje pitanje vama je da li mozemo ocekivati brutalnu stagflaciju?

  6. Objavljen je raspored aukcija dinarskih i evro obveznica Republike Srbije….. Biće zanimljivo pratiti dinarske aukicije već od 2. aprila jer će izvršne stope pokazati procenu investitora u vezi sa kursom dinara. Raspored imate ovde:

    http://www.ujd.gov.rs/upload/Kalendar/2020/q2%20azurirano/Kalendar%20%20RSD%20srpski%20%20q2%202020.pdf

    Nadam se da su nakon ovog teksta jasniji i moji stavovi o kupovini zemlje i traktora, ostanku na selu……… Kada sam ih pisao imao sam u vidu budućnost a ne kako se trenutno živi na zapadu. Moja očekivanja povodom kvaliteta i eventualnih napredovanja inostranih ekonomija su vrlo crna….. Lično, mislim da je g. Katić nepopravljivi optimista i da će u stvarnosti biti mnogo gore tj. da gubitak glave na ramenima i neće biti najgore što može da nas snađe………. Ali da ne unosim nemir među ljude……

    Želeo bih se pozabaviti temom masovne psihoze ali za sada bih prikočio. Kasnije ću napisati nekoliko anegdota iz realnog života koji govore o masovnoj psihozi i lobotomiranosti ljudi a u kontekstu teksta g. Kartića.

    Za g. Katića,

    Da malo unesem vedrine na blog……. Danas i juče lepo zelenilo na berzama….. I moja NIIS vratila dobar deo svoje vrednosti !!!!

  7. Za Miroslava – Ne bih se usudio da spekulišem na tu temu. Ne čitam novinske članke o pandemiji, ali pratim statistiku. Kada upoređujem statističke podatke i histeriju koja je stvorena, čini mi se da nešto ozbiljno nije u redu.

  8. Za Marka – Kako stvari stoje, novac će se štampati dok ne poispadaju osigurači i dok god ostatak sveta bude prihvatao tu hartiju. Što se kamata (prinosa na obveznice) kompanija tiče, počele su strahovto da skaču.

  9. https://srbin.info/svet/kako-ce-svet-izgledati-nakon-pandemije/
    Intelektualci koje magazin „Foren polisi” naziva „vodećim svetskim misliocima” iznose predviđanje o tome kako će kriza koju je izazvao koronavirus promeniti svet.

    Ukratko:
    Okretanje ka Kini, jačanje države i nacionalizam.

    Ričard Has kaže: „Smatram da će se mnoge države teško oporaviti od ove krize, te da će slabe i neuspele države postati još češća pojava u svetu nego što je danas slučaj. Kriza će verovatno ubrzati aktuelno pogoršanje kinesko-američkih odnosa i slabljenje evropskih integracija.“

    Aleksandar Dugin takođe ima zanimljive ideje o tome kako će svet izgledati nakon pandemije.

  10. Vraćanje korenima
    Nismo slušali Avu Justina Popovića.
    Oslušnite onda Bil Gejtsa i njegovu poruku svetu.Planeta zemlja je u ekološkom kolapsu. Poslušajte Fiskalni Savet, ljudi lepo savetuju.U Srbiji 1.400000h najbolje zemlje neobrađeno. Uz modernu mehanizaciju četvoročlana porodica samo dnevno da radi 4h je dovoljno za normalan život. Nema virusa, nema zaraza, nema svađa, nema mržnje. Ali ima potoka, livada, šuma, ptica, prela, posela, brakova, dece i svega onog što život čini bogougodnim i smislenim.Živi se u harmoniji sa prirodom.Osnovno načelo svih načela u budućnosti će uvažavati samo jedno pravilo.U budućnosti će opstati samo oni narodi koji se budu organizovali i stekli sposobnost samoodrživosti.Od ove apsolutne istine nema kud dublje i dalje.Ko prvi ovo shvati i ostvari biće mu lakše i bolje. Bilo ko u budiće da uzme vlast i povede narod mora krenuti od ovih načela.Znači po onoj narodnoj – U SE I U SVOJE KLJUSE- uz Božiju pomoć.
    Tako smo jedino vekovima mogli na ovim prostorima opstati.
    Pod hitno početi gradnju samoodržive zajednice.
    To je Rusija počela raditi odmah po raspadu SSSRa !

  11. BOGASTVO DRUSTVA ZAVISI OD ZAJEDNICKIH DOBARA.STANOVA,ZAJEDNICKOG PTOSTORA.SKOLA,ZDRASTVENOG SISTEMA.FLEXIBILNOG BANKARSTVA I EKONOMIJE,DOBRIH KOMUNIKACIJA…

  12. Prilično mračan opis naše budućnosti.

    Zapad je svoju proizvodnju većinom preselio u kolonije, nove i stare. Otud nedostatak pomoći za „realna“ dobra. Radnici u tim kolonijama će dobiti što su dobijali do sada, nove dugove i omču oko vrata. Resursi u tim državama, fabrike, rudnici i reke će biti privatizovani još surovije i prisilnije. Na kraju krajeva, uvek je mnogo lakše kupiti nešto što su tuđe generacije decenijama stvarale.

    Ovo što se sada spašava novim paketima svežih cifara na računima (to nisu čak više ni novčanice, i papir košta) su velike korporacije, banke i ostali privilegovani slojevi njihove kobajagi ekonomije. Novac je za njih sredstvo ucene, mito kojim stiču pravo na nečiju imovinu. Tog sredstva imaju na pretek, jer oni kontrolišu njegovu početnu masu. Ako neko i posumnja u vrednost tog novca, te ga odbije, tu je NATO da ga ubedi u suprotno. Vaše nešto za naše ništa, to je parola od 80-ih pa naovamo.

    Danas vest da su berze u čitavom svetu skočile zato što je Vlada SAD odobrila paket od dodatnih 2 triliona pomoći svojoj ekonomiji. Nadaju se svetski hohštapleri da će dobiti malo od te sume, misleći da će trenutni skok na njihovom bilansu rešiti sve njihove muke. Armiju naroda koji je otpušten sa posla, koji neće dobiti ništa, koji će morati da uzme kredit sa kamatom na kamatu, koga briga za njih?

    Kada bi prosečnom, radnom čoveku objasnili sve ovo, prirodno bi se zapitao zašto niko njemu ne daje novac na račun i zašto baš on mora da radi kako bi preživeo, dok gospoda sa Vol Strita i ostalih manjih berzanskih ulica dobijaju novac besplatno? A zatim će, kao i svi pošteni ljudi na ovoj planeti, nastaviti da radi, jer niti ima, niti veruje da ima moć da bilo šta promeni.

    Korona će proći, ali ovaj bolesni sistem će da ostane. Ostaće jer vladari ovog sveta još nisu smislili nijedan bolji sistem. Za njih, naravno.

  13. Poštovani gdine Katiću,
    Pošto je ,,Kovid19 dar s neba za zapadne vladajuće političke i ekonomske strukture“ da li, s obzirom na to, sumnjate da ova pandemija nije nastala sučajno tj. prirodnim putem ili su ipak te strukture imale sreće pa je priroda u skladu sa njihovim interesima poslala ovu pošast na čovečanstvo?

  14. Potpuno ste u pravu sa zakljuckom o surovosti.
    Bas nista mase nece nauciti.

    Jedno pitanje: Sta ce se desiti kada kamate budu jos nize?
    Ima li granica stampanju novca za finansijski sektor?