А гдје је Тома?

Данас се одржавају парламентарни избори у Србији, на којима је све унапријед познато осим процента излазности и ко ће осим СНС-а и СПС-а прећи цензус? Већи дио опозиције бојкотује изборе, јер објективно не постоји ни минимум фер услова за одржавање демократских избора, власт строго контролише и цензурише готово све медије, злоупотребљавља јавна предузећа и ресурсе, који су подређени у потпуности владајућој Партији. Питање је кога ће Вучић пустити да пређе снижени цензус од 3%, и да ли ће Шешељ, Чанак, Чеда или Шапић глумити опозицију у режираној представи у Народној скупштини Србије наредне 4 године.

Једино ме чуди гдје је потпуно нестао Тома Николић, оснивач и први предсједник СНС-а који је ову странку довео на власт 2012. године побједом у другом кругу предсједничких избора над Борисом Тадићем. Тома је уклоњен у партијским чисткама након што је наивно препустио СНС десној руци и побратиму, сада Господару Аци Вучићу, постављен је почасно за шефа неке измишљене Канцеларије за односе са Русијом и Кином Владе Републике Србије, али је потпуно нестао из јавности. Чак и прије неколико дана, када је у Београду боравио министар вањских послова Русије Сергеј Лавров, није било Томе Николића у Делегацији Србије, иако је однос са Русијом формално „његов ресор“!?

Кад погледам Тому Николића како је за кратко вријеме прошао кратак пут од побједника и слављеника до погаженог очајника, сјетим се Брионског пленума, Александра Ранковића и других „другова“ које је Партија прегазила преко ноћи, и то су управо пострадали од руке другова којима је Лека, или сада Тома, највише ваљао и највише вјеровао. Тачно ме ухвати носталгија кад се сјетим еуфорије и Вучићевог славља 2012. године, кад је побиједио Николић, јер сам свјестан да се вечерас нико током славља и отварања шампањца неће сјетити Томе..

Чудна је и непредвидива политика на Балкану.

 

Небојша Вукановић