7 у 1, универзалац, попечитељ и просветитељ Лука

Седам у један! Тако би се могао описати универзални, генијални и свестрани Лука Петровић, међу народом и сарадницима познатији и као требињски дон Лаки Лучијано. Он је истовремено директор Електропривреде Републике Српске, генерални секретар Партије, извршни директор Савеза општина источне Херцеговине, предсједник Управног одбора Удружења привредника и грађана Требиња, предсједник Градског одбора СНСД-а Требиње, предсједник Скупштине акционара ХЕТ-а, бивши предсједник ФК Леотар, извршни директор Сектора за инвестиције ХЕТ-а, први човјек јавних набавки.. Овај предугачки низ функција могао би се наставити чланствима у разним управним одборима и удружењима, али и функцијама које обавља а на којима се формално налазе његови кумови, марионете и послушници попут градоначелника Требиња Мика др Ћурића, директора ХЕТ-а Гордана Мишељића…

Упркос бројним функцијама и обавезама, попечитељ и просветитељ Лука Лучијано успјева да буде неформални директор и руководилац основних и средњих школа у Херцеговини, и одређује ко ће бити професор, чистачица, психолог, педагог, возач учитељ. Намјештени конкурси су фарса, јер посао у школи добијају они које Лука одабере, по партијској линији, личним интересима и укусима. Нажалост углавном негативно селектује, као и у свим осталим сферама у којима има кључну ријеч, и бира најлошије, широкобријешке и мостарске ђаке, који овлаш преко ноћи долазе до диплома, а онда преко партијске књижице до посла.

Београдски ђаци, врхунски студенти јавних факултета у Републици Српској, најчешће су први испод црте и недостајало им је пола (Лукиног) бода да прођу, добију школовањем и радом заслужени посао и хљеб у руке. Директори школа, углавном моралне амебе, партијски апаратчици и марионете у његовим рукама, само ставе потпис на његову одлуку и тако покушавају дати неки привид законитости и легитимитета мафијашким пословима. Последице негативне селекције су огромне и трајне, јер ће партијски нешколовани учитељи и незналице уништити генерације које долазе! Партија воли такве, јер је необразованим лако манипулисати, па Лука спаја угодно са корисним, а занимљиво да је и своју супругу, иначе сестру Илије Таминџије, такође убацио у Гимназију на намјештеном конкурсу.

И то нажалост није све. Иако је злоупотребама и пљачком државе стекао огромно богатство, које покушава да сакрије као змија ноге, похлепни попечитељ никако да задовољи своје велике потребе и жеље, па би се, преко повезаних лица и фирми, бавио и угоститељством, хотелијерством, грађевинарством, опремањем… Циљ му је да угуши, поклопи и контролише све, и буде неприкосновени господар живота и смрти у Херцеговини! Ономо(он) одлучује о свему и попут вегете мијеша се у све, од тога ко ће добити колики тендер, колико дати Луки а колико Партији, до тога ко ће бити чистачица и учитељица.

Након што је преко браће Мастиловић купио Херцег телевизији, у истој шеми ускоро отвара ресторан из сјенке на обалама Требишњице, а намјерава да чак отвори и фирму за постављање паркета и извођење радова у ентеријеру!? Према мојим сазнањима већ је разрађена шема за отварање нове фирме, а партнерство се договара са сином Николе Шпирића, који ће бити параван за разрађене послове! Мало мачку телећа глава па хоће још! Такође спрема сјечу градског парка и отварање „Петрол“ пумпе, о чему ћу детаљније писати ускоро…

Свака ријеч и коментар су сувишни, али било би добро да се Лука умије хладном водом, покуша да обузда, уразуми и дође себи, док још има коме. Посебно на миру треба да остави просветне раднике и дозволи им да часно раде одговоран посао, селектујући најбоље, а не да доводи нешколоване и неспособне марионете које ће уништити генерације и оставити трајне последице.

 

Небојша Вукановић